Srpski naučnici na dobrom su putu da rekonstruišu naše enološko nasleđe i na bazi novih saznanja, iz istraživanja od 2021. godine, eventualno unaprede domaću proizvodnju grožđa i vina. Ovogodišnje istraživanje u okviru projekta pod nazivom „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards”, koji ima za cilj da identifikuje stare i nepoznate čokote vinovih loza sakupljenih širom Srbije, rezultiralo je otkrićem koje, čini se, ni sami učesnici nisu očekivali.

 Genetičkim analizama bilo je obuhvaćeno 90 uzoraka iz Toplice, Župe, Negotinske krajine, Deliblatske peščare, okoline Niša, Aleksinca, Pirota, sela ispod Suve planine, Vršca, Orahovca, manastira Rača, Studenica i Sretenje, te okoline Trebinja, a otkriveno je jedanaest nepoznatih sorti. Projekat realizuju naučnici sa Univerziteta u Beogradu – Slavica Todić i Vera Rakonjac sa Poljoprivrednog fakulteta, Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta i Miroslav Nikolić sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja u saradnji sa kolegama iz Instituta za vino i vinovu lozu, Univerziteta La Rioha u Španiji, najznačajnijeg vinskog regiona u toj zemlji. Primenom nauke, a pre svega najsavremenijih genetičkih metoda, na tom institutu su revitalozovane četiri stare i nepoznate španske sorte, koje se danas komercijalno uspešno gaje u Španiji, jednom od najznačajnijih svetskih izvoznika i proizvođača kvalitetnih vina.

Genetsko blago iz viševekovnog manastirskog vinograda

– Rezultati su pomalo iznenađujući, jer smo u prethodnom projektu imali već nekoliko nepoznatih sorti iz vinogradarskih regiona Srbije – kaže prof. dr Slavica Todić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rukovodilac projekta. – Najveći broj nepoznatih sorti dolazi iz okoline manastira Rača, tačnije Skita Svetog Đorđa, gde je prethodno identifikovana jedna stara nepoznata muskatna sorta i, uz dodatne četiri, u ovom istraživanju to je ukupno pet na ovom malom prostoru. Očigledno je reč o jednom preživelom starom vinogradu koji su pre nekoliko stotina godina posadili monasi koji su tu živeli. Pronašli smo i tri nepoznate sorte pored manastira Studenica, tri u Župi i jednu u Deliblatskoj peščari, u blizini Banatskog Karlovca.

Profesorka Todić napominje da je jedna od tri nepoznate sorte iz Župe, detektovana genetičkim istraživanjima herbarijuma Andreja Volnog iz Sremskih Karlovaca. Ta sorta je pre 200 godina gajena na Fruškoj gori i našla se u Volnijevom herbarijumu, a sada je nađena i u Župi. Reč je zapravo o nalazu dve biljke u selima Trnavci i Ržanica koje se poklapaju sa jednom nepoznatom sortom iz herbarijuma. Za sada nema nikakvih bližih podataka, ali kako je sekvenciranje čitavog Vojlnijevog herbarijuma pri kraju, očekuju se veoma zanimljivi i novi podaci o našoj vinskoj istoriji.

Todićeva napominje da postoji mogućnost revitalizacije nekih od novootkrivenih starih i nepoznatih sorti, na čemu predstoji rad.

Genetički odgovori na klimatske promene

-Zanimljivi su i nalazi nekoliko poznatih sorti za koje se nije znalo da postoje u Srbiji. Na primer, uz manastirsku crkvu u Rači raste francuska hibridna sorta rougeon koja se danas komercijalno gaji u SAD. Dalje analize i utvrđivanje pedigrea naredni su naši koraci, a glavni cilj je da pronađemo roditelje prokupca. Videćemo takođe i da li postoji veza ovih nepoznatih sorti u pedigreima naših ili regionalnih vinskih sorti. Izdvojili smo šest komercijalnih klonova prokupca, koji su u fazi ispitivanja, kao i stare čokote ove sorte iz različitih vinskih regiona u Srbiji. Planirano je sekvenciranje kompletnog genoma prikupljenih uzoraka prokupca, čime bismo utvrdili najpovoljnije genetičke varijante za tekuće i predstojeće klimatske promene, primenom odgovarajućih matematičkih modela. Ovo će biti izuzetno važno za dalje unapređenje gajenja ove naše najznačajnije domaće sorte – ističe Todićeva.

Prethodnim projektom „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“, koji je realizovan 2021. i 2022. godine, značajno su unapređena saznanja o lokalnim i odomaćenim vinskim sortama u Srbiji, primenom najnovijih genetičkih metoda. Projekat „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards”, pokrenut ove godine, nastavak je tih značajnih istraživanja, koja treba da doprinesu rekonstrukciji naše vinske istorije, eventualno novim otkrićima starih nepoznatih i zaboravljenih sorti koje su u daljoj prošlosti bile gajene širom Srbije. Dosadašnji rezultati govore da ima osnova za to.

Ovaj projekat pokazao je da su srpski manastiri riznice enološkog blaga. Prvi rezultati ovogodišnjeg istraživanja to potvrđuju, jer je najveći broj nepoznatih sorti pronađen u manastirima. Najverovatnije su u pitanju ostaci starih manastirskih vinograda.

– Što se tiče manastira Rača, čuli smo od starešine manastira da su kod Skita svetog Đorđa bile isposnice i da su ih monasi napustili pre oko 300 godina, verovatno pod pritiskom Turaka, kao i da je tuda prolazio karavanski put preko Drine. Po rasporedu preostalih čokota koji kao lijane rastu uz drveće, očigledno je da je tu bio neki stari vinograd. U srpskim manastima postoji duga tradicija spravljenja vina i oni to rade i danas, ali nemamo neke određenije detalje – kaže prof. dr Željko Tomanović.

Čokot antičkog bugarskog durmana otkriven u Negotinu

U Negotinskoj krajini je, po rečima Miroslava Nikolića, u prethodnim projektnim istraživanjima detektovana jedna nepoznata sorta. Ovog puta je analiziran i stari čokot sa zgrade nekadašnjeg sreskog načelstva u Negotinu, današnjeg Istorijskog arhiva. Kako kaže dr Nikolić, ispostavilo se da se radi o staroj bugarskoj sorti durman, koja verovatno datira iz antičkog perioda, a koja do sada nije bila poznata u Srbiji.

Piše: Zorica Milosavljević

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com