Avgustovski toplotni talas uticao je na kvalitet zrna kukuruza, ali i pored toga procenjuje se da će ove zime biti dovoljno stočne hrane. Klimatske promene menjaju navike ratara i stočara u Šumadiji. Sve više se seju ranostasni hibridi kukuruza, kako bi posledice suše bile što manje.
Vladimir Pavlović iz Lapova gaji stado od preko stotinu ovaca rase virtemberg. Svake godine seje žitarice na 20 hektara, kako bi obezbedio dovoljno hrane za ishranu životinja. Kaže da je dosta hrane već pripremljeno za zimske mesece. Kada je o kukuruzu reč, Vladimir je uveo neke promene poučen iskustvima iz prethodnih.
– Kada je kukuruz u pitanju prošle godine smo, kako se to kaže u narodu, platili školu. Ove godine uveli smo neke promene. Prva je da smo sa setvom počeli mnogo ranije nego prethodnih godina. A druga je da smo promenili grupu zrenja – kaže Vladimir Pavlović.
Prethodnih godina porodica Pavlović je sejala kukuruz između 15. i 20. aprila.
– Ove godine smo sejali oko prvog aprila. Sejali smo Fao 400, ali i Fao 500 i 600. Sa ovom grupom sam mnogo zadovoljniji, jer mogu da se beru i u klipu i u zrnu – kaže Pavlović.
Da se nikad ne zna kakva će biti ratarska godina Pavlović potkrepljuje činjenicom da su jun i jul pogodovali kukuruzu i on je dobro poneo, ali je avgust uzeo svoj danak.
– Svaka godina je priča za sebe. Sad imamo mogućnosti da pravimo drugačije izbore, kako bismo se borili sa klimatskim promenama. Zato smo se odlučili na ranije sorte zbog suše i nedostatka padavina. Količinski će ga imati, ali možda neće biti vrhunski kvalitet zrna. Videćemo – kaže Vladimir.
Osim kukuruza u njegovom domaćinstvu već je pripremljeno i oko 6.000 bala sena za ishranu ovaca, slame, livadske trave i silaže. Međutim bez kukuruza se, kaže on, ne može, ali će ga biti dovoljno za celo stado uprkos avgustovskoj suši.
Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo iz Kragujevca kaže da je kukuruz nezamenljiv u ishrani životinja. Danas nijedna moderna grana stočarstva ne može da se zamisli bez ove žitarice, koja je nezamenljivo energetsko hranivo.
– Savet je da se gaje ranostasni hibridi. Oni su obično manje prinosni, ali ranije dođu na berbu, čime može da se izbegne udarni toplotni talas. U borbi protiv klimatskih promena, kada je u pitanju proizvodnja stočne hrane, preporuka je i da se jedan deo kukuruza zameni sirkom i to u procentu od 10 do 12 odsto ukupne površine – kaže Joksić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
