Ratarske kulture na teritoriji Grada Vršca i opština Plandište, Bela Crkva i Kovin, koju pokriva PSSS Vršac, u dobroj su kondiciji. Ovih dana počinje i setva prolećnih useva, a pod uticajem tržišta i na ovom terenu se primećuje blago povećanje površina pod određenim kulturama.
Zahvaljujući izuzetno dobrim uslovima tokom jeseni, svi ozimi usevi koji su zasnovani u optimalnim rokovima u dobroj su kondiciji, i prema mišljenju stručnjaka, imaju potencijala za prinose nešto više od prosečnih. Povećanjem temperatura, usevi pšenice i ječma počinju intenzivan rast, a period marta meseca koji je bio prilično suv, doprineo je tome da nema ni opasnosti od bolesti useva.
„U daljem periodu, posle ovih kiša početkom aprila – krajem marta, videćemo kako će stanje da se razvija, ali očekujemo da će sve proći bez većih problema, imajući u vidu da su poljoprivrednici spremni na zaštitu od bolesti, a da se već radi zaštita od korova i od bolesti kada je u pitanju uljana repica“, smatra dipl. inženjer Eugen Baba, stručni savetodavac PSSS Vršac.
Setva prolećnih kultura na nekim parcelama otpočela je već prethodnog meseca, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima u tom periodu, ali desetak dana sa nižim temperaturama i kišom krajem marta i početkom aprila usporili su njihov razvoj u fazi klijanja i nicanja, ali se ne očekuju veći problemi.
„Kampanja setve kreće, rokovi su tu, i za sada se ni sa čim ne kasni. Proleće je s prosečnim temperaturama, i polako se vraćamo poslednjih godina na setvu od 5. do 15.aprila, i izgleda da će i ova godina biti takva“, dodaje Baba.
Na teritoriji koju pokriva PSSS Vršac, pod pšenicom je nešto više od 35.000 hektara, pod ječmom oko 3.900 ha, kukuruz se seje na više od 50.000, a suncokret na oko 35.000 ha. Pod uticajem tržišta i na ovom terenu se primećuje blago povećanje površina pod određenim kulturama.
„Pšenica je već u jesen posejana na nešto većoj površini, za 5 do 10 odsto u odnosu na višegodišnje površine, a sigurno da suncokret na ovom terenu predstavlja jednu od najvećih zarada. Ako zaista budu cene o kojima se priča, sigurno će i to doprineti blagom povećanju površina“, zaključuje Baba.
Stručnjaci ipak podsećaju da osim o ekonomskih parametrima, proizvođači moraju voditi računa i o tehnologiji proizvodnje i plodoredu, koji je od velikog značaja za smanjenje infektivnog potencijala u zemljištu i stvaranje uslova za bolje prinose.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
