Nakon pandemije virusa korona, svetsko tržište hrane suočava se i sa krizom u Ukrajini.
Na domaće tržište preliva se inflacija sa drugih tržišta, a u problemu je i izvoz nekih proizvoda našeg agrara.
„Na već jedno koronom poremećeno i ranjivo tržište, evo nadovezuje se i rusko-ukrajinska kriza. To je važno zbog toga što su obe ove zemlje agrarne sile, jer njihov izvozni potencijal predstavlja bezmalo 30 odsto ukupnog svetskog izvoza“ rekao je agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Tržište hrane (energenata) će dodatno uzdrmati najava globalnih sankcija ruskog tržišta. Stoga, u narednom periodu možemo očekivati vrlo neizvesnu situaciju u pogledu lanaca snabdevanja i porasta cena.
„Bojim se da Srbija gubi polako to veliko tržište Rusije kada je izvoz voća u pitanju, pa će sada biti još teže plasirati robu na to tržište. Ova ratna zbivanja imaće neposredne i promptne posledice i na naše tržište.
Od početka ratnih sukoba, cene na svetskim berzama su rasle i do 5 odsto na dnevnom nivou. Bojim se da ćemo oboriti apsolutne cenovne rekorde od prošle godine, pre svega na tržištu žitarica, kukuruz je to već sada uradio (30din).
Dodatno se komplikuje situacija u crnomorskom basenu što se tiče logistike, luke u Mariupolju i Odesi nisu u funkciji pa će luka u Konstanci biti verovatno preopterećena da ispuni sve zahteve. Dakle očekuje se ozbiljan poremećaj na tržištu žitarica.
„Sa inputima koje uvozimo (energenti i mineralna đubriva) vi praktično uvozite i inflaciju koja se ugrađuje u strukturu naše cene“ a ono što najviše muči našeg proizvođača je neizvesnost i nepredvidivost kada ulazi u skupu proizvodnju (možda i redukovane agrotehnike)“ zaključio je Galetin.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
