Skoro zaboravljena cvetnica blagog mirisa, koja je nekada uz šeboj, dragoljub, noćnu frajlu i prkos, ukrašavala uglavnom seoske bašte, sve je popularnija. Reč je o zevalici (Antirrhinum majus), biljci koja je poznata i kao žabica. To je zbog cveta koji kad se pritisne sa strane kao da zeva i podseća na žabicu. Poreklom iz južnih delova Evrope i Sredozemlja, raširila se skoro na svim kontinentima, a kod nas i odomaćila. Ovo je jednogodišnja vrsta veoma otpoirna na mrazeve i zahlađenja. Često prezimi, pa već u rano proleće počinje da cveta. To nam je potrvdila Novosađanka Tatjana Praštalo, koja ih gaji u bašti, žardinijeri i saksijama na terasi.
-Zevalice se veoma lako gaje u običnom, dobro dreniranom baštenskom zemljištu, koje je pomalo vlažno. Voli sunčana mesta, ali će dobro napredovati i u blagoj senci – kaže naša sagovornica, i dodaje da će najbolje uspevati ako sunčevu svetlost dobija iz pravca juga i zapada. Prijaju joj temperature između 15 i 24 Celzijusova stepena. Ako je velika suša, neophodno je zalivanje ustajalom vodom bar jednom nedeljno, a prihranjivanje tečnim đubrivom dok cveta petnaestodnevno ili jednom mesečno.
Postoje razne vrste. Niske narastu samo desetak centimetara i pogodne su za sadnju uz rubove staza i u kamenjaru. Može se formirati i rundela sa zevalicama jakog kolorita na travnjaku, a mogu se kombinovati i s drugim cvetnicama na terasi i balkonu. Veoma su lepe i raznobojne u prozorima. Visoke forme, od oko jednog metra, daju poseban ritam liniji vrta i veoma efektno deluju kao pozadina niskim četinarskim žbunovima. Raznobojni cvetovi beli, žuti, crveni, ljubičasti, ružičasti, u svim mogućim nijansama boja, ali i dvobojni koji formiraju cvasti, još su zanimljiviji i efektniji pošto se javljaju pre letnjih cvetnica. Blagi miris cvetova koji se širi privlači leptire i bubamare.
Zevalica se malo teže gaji iz semena. Seje se u februaru, a sandučići prekrivaju folijom. Mlade biljke sade se početkom maja na stalno mesto, s tim što se odseca vrh da bi se podstaklo grananje.
Mogu se sejati u proleće, ali i u jesen i zimi na stalno mesto. U proleće se seju plitko, pokriju tankim slojem zemlje, te održava vlažnost. Dvadesetak dana kasnije nići će mlade biljke koje brzo rastu. Kad dostignu visinu od oko sedamcentimetara ili dobiju šest pravih listova treba skratiti vrhove da bi se dobila žbunasta forma i pospešilo cvetanje. Pošto rastu kao žbunići, sade se na razmak od oko 25 centimetara. Seme zevalica posejano u jesen i zimu samo se blago utisne (ne prekriva se) u zemlju, a kad se steknu uslovi klijaće i nići.
Stare biljke koje su prezimele, u rano proleće treba orezati za 1/3 da bi se podstakao rast. Pošto su zevalice sklone samozasejavnju, godinama će nicati nove biljke cvetova različitih boja.
U većoj bašti zevalice efektno deluju u kombinaciji s drugim sezonskim cvećem. Sa spomenkom i alisumom prave interesantne šarene „ćilime“. Sa lalama i narcisima stvaraju živopisne kombinacije boja. Zbog lepote i dugog cvetanja, zevalice se mogu koristiti kao rezano cveće i duže držati u vazi.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
