Насловна АРХИВА Разнобојни рододендрони

Разнобојни рододендрони

272
Foto: Pixabay

Рододендрони се убрајају у најлепше цветне врсте које украшавају савремене вртове. Они плене лепотом не само својим кожастим зеленим листовима, већ и прелепим ружичастим, црвеним, жутим, белим, љубичастим, па чак и плавим цветовима. Ружино стабло – превод је грчке речи рододендрон, веома стару биљку. Постоји више од хиљаду различитих врста рододендрона, од којих су створени бројни хибриди.

Бројни дивљи рододендрони распрострањени су у планинским подручјима Азије, северне Америке, Аустралије, Кине, Тибета, Русије, Северне Индије и Нове Гвинеје. Многи су пренети у Европу, где су освојили срца љубитеља ових необичних „ружа“. Тако су у Швајцарској, Италији и Немачкој подигнути најлепши паркови са овим цветницама, које су многи посетиоци пожелели да гаје у својим вртовима.

Код нас се рододендрони још увек мало гаје. Да ли су недовољно познати, или су заборављени? Одговор смо потражили од познатог хортикултурног стручњака, дипломираног шумарског инжењера Бранка Петровића из Пирота.
– За узгој рододендрона потребно је мало знања па да се схвате сигнали о томе шта се дешава у њиховом свету. Воле полусеновита и прозрачна места. Да би се добро развили и опстали на истом месту, неопходно је да им се обезбеди добро дренирано кисело земљиште чија је пХ вредност 4,5–5,5. Пријају им умерено топла лета и релативно благе зиме – каже дипл. инж. Петровић и наглашава да ефектно делују у групама, као жива ограда, у алпинетуму, али и као појединачне биљке у малим вртовима.

Foto: Pixabay

Њихов корен расте у ширину, па приликом садње треба водити рачуна да рупа буде два пута дубља од корена биљке и довољно широка, а супстрат да садржи хумус коре дрвета и тресета у истом односу. Овим биљкама одговара сенка, па их треба садити уз неке веће биљке, али не у близини кестена, брезе или ораха (јаког и плитког корена). Препоручује се заливање кишницом. На њих повољно делује и близина језерца у врту због повећане влаге ваздуха. Прихрањују се у марту и априлу, али и после цветања.

Цветови су сакупљени у цвасти. Обично цветају у пролеће. Међутим, постоје култивари чији се цветови појављују крајем зиме, али и они који цветају лети, па приликом избора садница треба водити рачуна и о томе да цветају током целе године. Прецветале цветове с гранчицама треба уклонити да не исцрпљују биљку. Орезивање у принципу није потребно, али ако су биљке престаре, грм се обликује тако што се уклоне суве и болесне гране.

Размножавају се положеницама у пролеће и резницама током летњих месеци.
Рододендрони нису заборављени. Мање се гаје, па ако настане неки проблем и изгубе декоративност, љубитељи брзо одустају. Најчешће промене на овим цветницама проузрокују стресни фактори средине, напад инсеката и штеточина, а обично се манифестују на листовима.
– Тако су, на пример, жути листови, хлоротични (бледи), знак слабе плодности земљишта. Жута боја између инервације говори да је пХ вредност неодговарајућа. Ако земљиште није довољно кисело, појавиће се симптоми типични за недостатак гвожђа, па се у њиховом узгоју не сме користити дрвени пепео или компост. Препоручује се малч од иглица четинара.
– Листови тамни по ободу настају углавном због јаког сунца или мраза, пошто влагу најпре губе из ових делова. Зато се препоручује да им заклон од сунца и ветра зими буде високо дрвеће.
– Мрке тачкице на листовимасе могу јавити зими. Оне су показатељ лошег стања у коме се налази коренов систем или су штетни инсекти под кором у делу гране испод листова на којим су се појавиле.

Оштећења на листу могу настати и од жишка винове лозе. Ови ноћни инсекти остављају за собом полукружне рупе по ободу листа. Биљке могу да толеришу оваква оштећења, али их треба схватити као озбиљно упозорење. Ларве овог инсекта хране се кореном и доњим делом стабла, због чега биљка нагло пропада и одумире.

Д. Радивојац

Добро јутро број 543 – Јул 2017.dobr