Gljiva, prouzrokovač rđe kruške, jedan deo ciklusa razvića sprovodi na kruški, a drugi na kleki. Celokupan razvoj patogena traje dve godine.

Prvi simptomi bolesti javljaju se u proleće, početkom maja, na mladom lišću kruške. Formiraju se sitne pege, koje vremenom postaju krupnije, prečnika oko 1 cm.

Prvobitno, pege su izrazito narandžaste boje, dok kasnije dobijaju tamniju nijansu.

U okviru pega sa naličja se formiraju zadebljanja, različite nijanse narandžaste boje, a na njima izraštaji u vidu roščića.

U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada.

Simptomi se uočavaju i na granama i grančicama zaraženih voćaka, u vidu rak rana, koje ne mogu da zarastu. One predstavljaju ulazna vrata za prodor sekundarnih patogena.

 Na plodovima se, mada retko, javljaju pege narandžaste boje. Plodovi zaostaju u razvoju i suše se.

Na granama kleke nastaju zadebljanja, koja vremenom nekrotiraju. Formiraju se rak rane i biljka se postepeno suši.

Osnovna mera u smanjenju infektivnog potencijala patogena jeste uništavanje kleke u okolini zasada kruške (izolacioni pojas bi trebalo napraviti na udaljenosti najmanje 500 m od zasada. Infekcija se može ostvariti na razdaljini i do 2 km).

Pri podizanju zasada prednost dati sortama koje ispoljavaju manju osetljivost prema rđi kruške.

Hemijske mere zaštite sprovode se preventivno, preparatima na bazi a.m. bakar (jesenji tretman i tretman pred početak vegetacije), a u toku vegetacije dobre rezultate je pokazala primena preparata koji su registrovani i inače se koriste za suzbijanje čađave krastavosti i lisne pegavosti kruške (a.m. mankozeb, a.m. difenkonazol).

Marija Ivanović