Za zimnicu od oko 20 kilograma kiselog kupusa, ove sezone potrebno je najmanje od 1.200 do 2.000 dinara, dok je ista količina omiljene salate od ovog povrća prošle godine koštala dvostruko manje.
Kako je lane kilogram futoškog kupusa mogao da se pazari u proseku 30 do 40 dinara, razlika je drastična. Proizvođači poručuju da je poskupelo baš sve, pa zašto ne bi i kupus i dodaju da je sadašnjih 80 dinara tek isplativa cena za uzgoj.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku kilogram kupusa ide i do rekordnih 109 dinara u Novom Sadu, a jedino je u Kraljevu protekle nedelje mogao ponegde da se nađe za 40 dinara. Svaka tona kupusa tako „pojede“ nam 30.000 do 40.000 dinara više nego prošle jeseni.
Na pijačnim tezgama ima kupusa, ali ni izdaleka kao ranijih godina. Prodavci kažu, već je počela sezona za ostavljanje ovog lisnatog povrća, pune se kace i burad kupusom, ali priznaju da se pazari manje nego ranijih godina. Objašnjavaju, cena je veća, a osim toga iz godine u godinu sve je manje uzgajivača zbog slabe isplativosti.
– Uz sve muke, suša je ubila rasad ove godine – kaže Milivoje, uzgajivač iz okoline Beograda. Na njegovoj tezgi na Zelenom vencu kupus je juče koštao 70 dinara – Bile su velike vrućine, pa je rod izuzetno loš, ponuda manja nego godinama ranije. Jedino ako nas cena izvuče.
Kilogram futoškog kupusa, koji ima zaštićeno geografsko poreklo kod proizvođača iz Udruženja „Futoški kupus“ na veliko staje 60 dinara, a za manje količine 80 dinara. Cene su u ovom rasponu i u većim trgovinskim marketima. Prema rečima Branislava Gulana, poljoprivrednog analitičara, čuveni futoški kupus se u Srbiji gajio na 200 do 300 hektara, a sada na svega oko 100 hektara.
– Proizvođači zbog neisplativosti sve više odustaju. Niska cena prethodnih godina nije donosila zaradu. Tek je ove godine cena, kada se uzmu u obzir svi rashodi, takva da može da donese nekakvu zaradu – objašnjava Gulan.
– Osim toga, apsolutno sve što utiče na gajenje i ovog povrća je poskupelo, pa ne treba da iznenađuje 100 odsto viša cena nego prošle godine.
Da je kupusa manje, a da su više cene goriva, đubriva, semena, a pre svega sezonskog rada nazidali cenu, smatraju i u Privrednoj komori Srbije.
– Osim što je prinos drastično smanjen zbog vremenskih prilika, veliki uticaj je imalo i poskupljenje radne snage – kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
– Kod nas se ovo povrće gaji pod otvorenim nebom, mala su ulaganja u tehnologiju i zaštitu, pa uvek vlada velika neizvesnost da li će roditi i koliko.
Rasad je poskupeo za oko 30 odsto, ali proizvođači kažu da je to imalo mnogo manji uticaj na poznato zeleno povrće. Mnogo više je nazidala cenu dnevnica za sezonske radnike, koja je dostigla oko 30 evra. Uz to, interesovanje za taj posao u Srbiji je sve manje, pa dolaze sezonci iz inostranstva.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay
