Poslednjih godina često se u Srbiji priča o rejonizaciji. O tome gde je koje voće najbolje saditi, kakvo mu zemljište i koja klima prijaju. Profesor Zoran Keserović je od onih ljudi, ispred Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je zajedno sa kolegama sa drugih fakulteta i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uradio Rejonizaciju voćarske proizvodnje u severnoj i delu zapadne i centralne Srbije. I danas na to stalno ukazuju, na promene koje moraju da se dese, kako bi Srbija i dalje bila voćarska zemlja, bez mnogo gubitaka usled promenljivog vremena i varijabilnih temperatura.
– Kada pričamo o leski i potencijalu u Srbiji, hvala Agri Serbia. Znali su da prepoznaju da Srbija ima jako dobre agroekološke uslove za proizvodnju lešnika. Dolaskom kompanije Ferero, doneli su nove tehnologije, prvo u proizvodnji sadnog materijala i to čistog sadnog materijala. Proizvodnju kontejnerskog sadnog materijala, podsticanje savremenih zasada sa fertirigacijom – to je prva stvar. Druga stvar je razvijanje kooperantskih odnosa – naglasio je profesor Keserović navodeći da je Italija poznata po tome što ima razvijene kooperantske odnose. Mi imamo celu Južnu i Jugoistočnu Srbiju koja je neiskorišćena i kamo sreće da smo ranije krenuli sa kooperacijom. To je dobar primer onoga što i mi treba da prepoznamo i primenimo.
– Sledeća dobra stvar je dolazak mehanizacije, jer mi do skora nismo imali kombajne za skupljanje lešnika, sada ih „Aleksa Šantić“ ima preko deset. A što se tiče rejonizacije voćarska rejonizacija je predviđena Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije – ali, kao i mnogi dokumenti i rejonizacija je za sada samo na papiru.
– Nažalost kad se neki dokument donese mi se toga ne pridržavamo. Rejonizacija je postavljena na sajt ministarstva, problem je što većina i ne zna za to, pa kad neko želi da sadi malinu u Vojvodini da može da vidi da taj rejon nije za to, kao što nije ni za proizvodnju kajsije, breksve i nekih sorti trešnje. Potrebno je budućim proizvođačima približiti rejonizaciju, učiniti je javno dostupnijom – izjavio je profesor Keserović.
– Svedoci smo da je u Vojvodini do 2017. godine bilo podignuto dosta zasada maline. Tada sam rekao da će doći vreme kada će to istarupirati, jer to nisu uslovi za proizvodnju ovog voća. Došla je 2017. godina sa izuzetno visokim temperaturama gde je na voću bilo dosta ožegotina, rod je desetkovan, i 2018. se obistinilo šta sam rekao i zasadi su istarupirani – konstatovao je Keserović. Veliki problem koji je tada bio prisutan je loš izbor sorti maline, po njemu miks polke i polane iz Vojvodine sa vilametom visokog kvaliteta u Zapadnoj Srbiji, samo je naštetio ugledu srpske maline, a zapadno tržište je to odmah prepoznalo.
– Tu smo opet napravili štetu. Vrlo je važno da se podigne odgovarajuća voćna vrsta u odgovarajućim agroekološkim uslovima. Obično se kaže, dajte nam kasnije sorte trešnje, kasnije sorte kajsije, a moja je preporuka imati ranije i kasnije sorte cvetanja. Nikad ne znate kad će se pojaviti mrazevi. Ove godine se desilo da su više opstale ranije sorte kajsije, a da su kasnije izmrzle. Potrebno je ispitati otpornost sorte, jer smo kod trešnje napravili velike greške u Vojvodini. Mnogi su posadili trešnje koje su pokazale slabu otpornost, kao sorta kordija. Od trideset sorti koje sam ispitivao otporene su karmen, regina i još neke – zaključio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović.
R.D.J.
