Za deceniju funkcionisanja Agencije za restituciju i 16 godina restitucije u Srbiji, vraćeno je 89.700 hektara poljoprivrednog zemljišta, ne računajući 29.000 hektara koji su ponovo pripali crkvi, kao i 32.000 hektara šuma i oko 712.000 objekata – stanova, zgrada, poslovnog prostora.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić rekao je za RTS da je Srbija potpuno i dosledno sprovela sve principe Terezinske deklaracije i da se, sa crkvenom i sa jevrejskom restitucijom, već došlo do blizu 700.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora.
On kaže da je povodom obeležavanja decenije postojanja, Agencija, pored redovnog, izradila i vanredni izveštaj, kojim su obuhvaćeni svi podaci u vezi sa radom tog tela.
– Najvažnije u tom izveštaju, dostupnom na našem sajtu, jesu razna sporna pitanja pre svega ona pravna, kao i naša slaganja i neslaganja sa drugim državnim organima u vezi s pravcem kojim je išla restitucija – naveo je Sekulić i dodao da su u tom dokumentu navedeni svi stavovi, kako Agencije, tako i drugih državnih organa i pre svega sudova – Upravnog, Vrhovnog i Ustavnog suda.
On je naglasio da je interesantno koliko se nekada odlukama sudova menja situacija u vezi sa restitucijom.
– Na to smo ukazali, kao i kako se naš pravni sistem nekako brusi i menja tokom ovih 10 godina – kaže Sekulić.
Direktor Agencije navodi i da je mnogo imovine vraćeno u naturalnom obliku, u vezi s čim je bilo i problema.
– Negativna praksa naših sudova i drugih državnih organa uglavnom je da često dolazi do odlaganja odluka, ali mi smo ih donosili brzo i efikasno, na koje su, naravno, išle i drugostepene odluke i odluke sudova, koje su ipak u 99 odsto slučajeva potvrđivale onako kako smo mi to rešili – rekao je Sekulić.
Dodao je da su vraćanjem imovine u naturi često nezadovoljni i oni koji su tu imovinu neretko koristili bez ikakve naknade.
– Naravno, bilo je pritisaka sa njihove strane, neki su legitimni, a najveća pretnja je da će se nešto objaviti u novinama – navodi Sekulić.
On ističe i da, pored poljoprivrednog zemljišta, nema mnogo objekata koje treba vratiti.
– Ima još i u crkvenoj, i u restituciji kao posledici Holokausta, i u građanskoj restituciji, ali je to u odnosu na celokupnu imovinu koja je vraćena zanemarljiv deo – rekao je Sekalić.
Pošto je u Pragu održana međunarodna Konferencija povodom 13 godina od potpisivanja Terezinske deklaracije, Srbija je prva država koja je zakonski regulisala vraćanje imovine žrtava Holokausta bez potomaka.
– Bilo je problema u primeni tog Zakona, ali ništa više nego u postupku građanske restitucije, pa možda čak i nešto manje – kaže Sekulić.
On naglašava da je taj zakon specifičan i po tome što se vraća imovina i kad nema živih naslednika.
– Primaran motiv donošenja zakona je to da vraćamo jevrejskim zajednicama, a po samom slovu zakona, ako se pojavi živi naslednik, jevrejska zajednica je dužna da tu imovinu preda onome ko dokaže da je naslednik – naveo je direktor Agencije za restituciju.
Izvor: Vojvodina uživo
Foto: Pixabay
