Kolekcionari retkih biljaka su aktivniji nego što mislimo, a postoje i oni koji skupljaju samo određene vrste. Dušica Milivojević iz sela Veliko Laole kod Petrovca na Mlavi je zaljubljenik u retke sukulente, koje gaji i prodaje. Kaže da je uspela da spoji hobi, strast i posao, pa u njenom stakleniku raste na hiljade retkih sukulenata.
– Postoje ljudi koji strastveno skupljaju biljke, kao što neko traga za pločama ili knjigama. U tu grupu spadam i ja. Uživam u njima i volim da ih gledam kako uspešno rastu. Ujedno ih razmnožavam i prodajem dalje, pa je kolekcionarsto postalo i moj posao – kaže Dušica Milivojević iz rasadnica „Ducino cveće“ u Velikom Laolu.
Neobične biljke stižu iz svih krajeva sveta. Dušica ih razmnožava i gaji, a sa kolekcionarima je u kontaktu uglavnom preko grupa na društvenim mrežama.
– Pratim tržište i iz inostranstva stalno nabavljam nove, retke ili neobične sukulente. Od njih razmnožavanjem dobijam nove biljke. Ponekad taj proces traje dve i više godina. Zato neki primerci koštaju pet ili deset hiljada dinara. Cena zavisi i od one koju sam ja platila za nabavku osnovne biljke. Uglavnom ih naručujem iz inostranstva. Najviše rektih vrsta ima u Italiji, Španiji i Portugaliji, ali i iz ostalih delova sveta. „Koreanke“ su najređe, ali se najviše i traže. Sam naziv kaže odakle potiču – dodaje Dušica.
Za gajenje sukulenata potrebno je i znanje. Onima koji žele da uživaju gledajući kako rastu mesnati i jedri listovi ovih neobičnih biljaka, Dušica objašnjava:
– Eonijumi su neobični, jer leti „spavaju“ i zbog toga ih treba skloniti u hlad. Mogu samo sat-dva da budu na suncu. Pomalo se zalivaju, jer oni skupe listove i miruju. Ali zato zimi rastu. Kod ostalih sukulenata je obrnuto. Oni leti rastu, a zimi miruju. Svi bez izuzetka u toku zime se sklanjaju u zatvoreni prostor. Ja imam staklenik, pa mi je to pogodnost. Oni koji nemaju takve uslove, moraju da pronađu mesto u kući, koji će odgovarati ovim biljkama. Uglavno je to umereno toplo do prohladno, i dobro osvetljeno mesto – kaže Dušica.
U toku leta, kada su sukulenti napolju, treba ih zalivati, ali umereno i vrlo izbalansirano, možda jednom ili dva puta u toku meseca. Prvi znak da je biljci potrebna voda je kada omekšaju donji listovi.
Tekst i foto: Biljana Nenković
