Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Ретки воденичари готово без посла

Ретки воденичари готово без посла

253

Текст и фото: Жељко Дулановић

Кукурузно и пшенично интегрално брашно, самлевени у воденици, полако се враћају на наше трпезе. Све траженији су и брашно од спелте и хељде, која је због своје тамне боје дуго сматрана „сиротињском храном“. И поред тога воденичари у планинским селима готово да немају посла.

Ништа лепше од брашна испод воденичког камена, али шта вреди када нема ко да жито сеје, жале се Богдан Љубојевић и Милан Кнежевић, последња два воденичара у нововарошком крају. Једна воденица је на Увцу чија вода поред воденичког камена покреће и турбине у три хидроцентрале, док је друга на Бистрици, на чијем је кратком току до ушћа у Лим некада млело чак осам поточара.

Воде има, нема помељара

 – Нема погаче и пите, нити качамака и проје без брашна чије зрно је трљао воденички камен. Али, у опустелим засеоцима ретко ко сеје жито, па готово и да нема помељара. Донесе тек понеко џачић, најчешће кукуруза и хељде, обично уочи крсне славе или неког сеоског обичаја. А некада је и по 30 товара жита испред воденице чекало ред на млевење – каже Богдан Љубојевић (80), из засеока Клак у Сеништима, пензионер ужичког „Јединства“.

У Србији има око 700 воденица, али тек мали број воденичара, оних који су се окренули комерцијалној производњи, има неку рачуницу. Осталима је то више као хоби. Кажу, умирује их хук воде из бадња и јетки звук чекетала, и буди успомену на прошле дане и претке.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Уз ујам од пет одсто, од којег се могло лепо живети, воденица на Љубојевића имању млела је зоб, јечам и раж на три витла још за турског вакта и земана. Међутим електрификацијом и изградњом Увачког, Златарског и Радоињског језера у средњем и горњем току Увца, за воденичаре у овом крају наступили су тешки дани. Многи су дигли руке од свега, али не и Љубојевићи.

– Када је скраћен ток реке 1960. године и она из Радоиње тунелом спроведена на турбине ХЕ „Бистрица“, без воде је остало свих шест воденица низводно. Две године касније са зидина опустеле воденице пренели смо једно коло и камење на рукавац Увца, у чије се старо корито сливају бројни планински поточићи, као и водом издашнији Клачки поток, недалеко од куће. Воде је довољно да се и на суовици за дан самеље 300 до 400 килограма жита, само када би га имало – каже Љубојевић.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us