Prošle godine, od sredine septembra do početka oktobra, možda i koji dan kasnije, uočena je jedna za neke neobična pojava, ali za znance samo retrovegetacija. Društvene mreže bile su preplavljenje slikama procvetalog voća, uglavnom krušaka i ljudi su se začuđeno pitali šta se dešava. Šta se zaista dešava, zašto nastupa retrovegetacija i kako pomoći voćkama u takvoj situaciji za Dobro jutro, objasnio je profesor Zoran Keserović.
Do retrovegetacije dolazi najčešće ako dođe do defolijacije, opadanja listova usled tuče gradom ili napada bolesti. Onda i u pojedinim stresnim uslovima, ili ako se obavi jaka zelena rezidba može da dođe do retrovegetacije – retrovegetacija nije ni malo naivna pojava i može biti opasna po biljku.
Dosta je opasno ako dođe do toga, zato što biljke uđu u period zime, one su dosta osetljivije na pojavu niskih zimskih temperatura i dolazi do izmrzavanja. Pogotovo što je u tom periodu najosetljiviji organ srž – zbog čega, po profesorovim rečima, ne treba raditi jaku rezidbu, ali je potrebno i zaštititi voće.
Ne treba raditi jaku rezidbu, mora da bude dobra zaštita da ne bi došlo do same defolijacije. Ne smeju da opadnu listovi, može do toga da dođe usled naglih promena temperature. Padne kiša ujutro, a budu izuzetno visoke temperature u toku dana i onda dolazi do pojave ožegotina. Zaštita je u vidu zasenjivanja, podizanja protivgradnih mreža, fertiligacije – ako se retrovegetacija već desi kako pomoći biljci.
Ne može tu nešto mnogo da se uradi. Postoje preparati koji se koriste u stresnim uslovima na principima algi i aminokiselina koji aktiviraju enzime unutra kao odbrambeni mehanizam – a takva situacija, retrovegetacija, desila se prošle godine.
Prošle godine došlo je do cvetanja iz razloga izuzetno visoke suše koja je bila u avgustu mesecu, pa smo imali retrovegetaciju u jesen. Te biljke onda slabije rode sledeće godine -pojava retrovegetacije u našim sadanjšim uslovima, zavisi od sorte voćke. Neke su podložnije, neke otpornije.
Zavisi od sorti. Neke lakše podnose sušu i nemaju ožegotine listova, neke ne. Sorta kruške konferans koja je vodeća u Evropi nije za naše uslove upravo zbog toga, a abate fetel je dosta otporna i nema pojave ožegotine listova – rekao je profesor Keserović.
Tekst: Zorica Dragojević
