Dobar deo poslova u voćnim zasadima može se uraditi i zimi, ukoliko vremenske prilike dozvole. Na taj način proizvođači se rasterećuju dela prolećnih poslova, a blagovremenim radovima utiču i na povećanje prinosa i kvaliteta plodova u nastupajućoj godini.
Tokom lepih zimskih dana može se započeti rezidba voćaka. Prilikom toga treba imati u vidu da je na plantažama gde se redovno, svake godine radi analiza rodnosti pupoljaka, uspostavljena ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta, čak i kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti. Stoga, biološka kontrola rodnosti mora da bude osnovni preduslov za sortnu rezidbu i planiranje prinosa.
Najčešće se počinje rezidba jabučastih voćnih vrsta. Ona se može raditi još tokom decembra. Pojedini stručnjaci preporučuju da se rezidba u zasadima gde je prisutno bakterijsko oboljenje ervinija obavi na temperaturama ispod nule. Razlog za to je što bakterija na niskim temperaturama nije aktivna. Orezane grane obavezno treba sakupiti i izneti iz zasada i spaliti.
Ekstremno niske temperature tokom zimskog mirovanja mogu da nanesu štete u voćnjacima, što najviše zavisi od vremena pojave i dužine trajanja ledenih dana, ali i voćne vrste, sorte, podloge, vremena završetka vegetacije, iscrpljenosti voćaka u prethodnoj vegetaciji… U uslovima kada su velike oscilacije dnevnih i noćnih temperatura vazduha, može se očekivati da na stablima dođe do pucanja kore. Posle ovakih ekstremno nepovoljnih vremenskih uslova voćnjak valja detaljno pregledati i utvrditi eventualne štete od izmrzavanja. Posle toga može se započeti rezidba.
Izmrzline na stablima mogu da se ublaže krečenjem voćaka. Voćari koji su propustili ovu meru to mogu da urade i za vreme lepih zimskih dana. Krečna mešavina treba da bude što belja i da se zadrži što duže. Bela boja odbija sunčeve zrake, otežava zagrevanje i tako usporava kretanje sokova. Istovremeno se i uništavaju uzročnici nekih bolesti. Ukoliko je ovaj posao urađen ranije, treba imati u vidu da od dosta padavina, kiše, snega, susnežice, dolazi do spiranja kreča, pa je poželjno da se ovaj posao ponovi.
Tamo gde đubriva nisu dodata tokom jeseni, kada je i najbolje, to se može učiniti i zimi, za vreme pogodnih vremenskih uslova. U tek podignutim i mladim voćnjacima koji se ne mogu ograditi žičanom ogradom, trebalo bi stabla omotati mrežicama ili nekim drugim materijalom. Tako će se sačuvati od glodara i divljači. U ovom periodu počinju i pripreme za kalemljenje voćaka na zrelo.
S. Malinović
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
