Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА РИГОРОЗНЕ ДИЈЕТЕ НИСУ ЗА ШКОЛАРЦЕ И АДОЛЕСЦЕНТЕ: Деца и млади не смеју...

РИГОРОЗНЕ ДИЈЕТЕ НИСУ ЗА ШКОЛАРЦЕ И АДОЛЕСЦЕНТЕ: Деца и млади не смеју да гладују

485

– Код школске деце, која су прекомерно ухрањена или гојазна, не треба да се спроводе класичне дијете и да се наглашава шта не смеју да једу, већ би их требало усмеравати ка здравим навикама и наглашавати им предности новоуведених намирница и њиховог начина припреме. Такође, не треба нагло избацивати “омиљене” намирнице, јер би дете могло да створи одбојност према новом начину исхране. Веома је важна подршка и сарадња родитеља или старатеља током спровођења дијететског режима исхране код школске деце – каже др Бранислава Трифуновић у недавно објављеном приручнику “Ризично понашање и здравствени ризици адолесцената”.

Према њеним речима, школска деца су веома подложна утицају средине и својих вршњака, те они понекад подлегну искушењима, само да не би били предмет исмевања. На свест деце у том узрасту утичу и медији и рекламе на телевизији.

– Стога, едукација о правилној исхрани, као и позитиван став родитеља и породице према здравим намирницама, могу да буду кључан фактор у превенцији гојазности – напомиње др Трифуновић, и додаје да режим исхране код деце ваља да се заснива на конзумацији честих оброка, и то три главна и две до три ужине, а треба да се избегава спајање оброка, да би се обезбедило правилно варење хране.

Важна и генетика

– Исхрана утиче 80 одсто на здравље и физички изглед, а остало су наследни фактор и вежбање. Да би тело било здраво и у одраслом добу, важно је створити добре навике, држати се правилног режима исхране и бавити се спортом – истиче др Трифуновић.

Адолесцентски период представља животну раскрсницу и раздобље када деца постају младе одрасле особе, одговорне за своје понашање и поступке. То је узраст од 12 до 20 година, који карактерише убрзан раст и развој. Осетљиве групе представљају девојке са енергетским уносом мањим од препорученог, вегетаријанци и особе које се баве интензивном физичком активношћу.

– Уколико је адолесцент прекомерно ухрањен или гојазан, није препоручљиво гладовати, јер се на тај начин не би здраво и адекватно губили килограми. Килажа би тренутно спала, али на рачун губитка мишићне масе и течности, а не поткожних и унутрашњих масти, што треба да буде циљ. Такав облик мршављења доводи до настанка стреса у организму, стварања слободних радикала и развоја хроничних незаразних болести – упозорава др Трифуновић.

На навике у исхрани адолсцената утичу лични фактори, као што су физиолошке потребе, сопствене вредности, знања о исхрани, психолошке потребе, жељена слика тела, емоционално значење хране и преференција намирница. Међутим, значајан фактор је и утицај окружења, а ту су вршњаци, медији, породица, затим пиходи, образовање, однос са родитељима и расположиво време.

Супа обавезно на јеловнику

– Минимум три пута недељно, а може и сваки дан, пре ручка треба да се поједе тањир пилеће супе или супе од поврћа. На тај начин се успорава пражњење желуца и продужава осећај ситости – саветује др Трифуновић и подсећа да оброке треба организовати на три до четири сата, а између њих пити што више течности, и то негазиране воде, чајева или цеђених сокова, јер су два до три литра течности неопходна за нормално функционисање срца и бубрега.

– Здраве навике треба да постану саставни део живота. Неадекватне животне навике, као и лоше навике у исхрани, могу неповољно да утичу на здравље. Неуредан прехрамбени стил живота, подвргавање брзим и ригорозним дијетама, без уноса довољно нутријената, пушење, седентаран начин живота, неиспаваност и много стреса представљају главне факторе ризика за настанак многих болести савременог доба. За нормално и несметано функционисање организма неопходно је шест група намирница, а то су житарице, поврће, воће, млечни производи и јаја, те би их требало свакодневно уносити – истакла је др Трифуновић.

Љ. Петровић

Добро јутро број 563 – Март 2019.