Posledice loših vremenskih prilika i ovog proleća osetile su mnoge voćarske kulture, a jedna od najpogođenijih je definitivno višnja. U Prokuplju, okolini tog grada i celom Topličkom okrugu rod je podbacio za 30 do 50 odsto u odnosu na prošlogodišnji, a proizvođači se nadaju da će bar cena, upravo zbog manjeg prinosa, biti viša.

Voćar Miodrag Grujičić u selu Đurovac nadomak Prokuplja bavi se uzgajanjem višnje pet decenija. Međutim, još pre nekoliko godina bio je prinuđen da izvadi sve sadnice i podigne nove zasade.

„Imali smo velikih problema sa žilogrizom, to je učinilo svoje, voćnjaci su nam stradali, te sada pod mladim zasadom imamo tri umesto nekadašnjih pet hektara. Nekim stablima je ovo druga, nekima treća i četvrta godina“, navodi Grujičić.

Po hektaru ima 960 stabala po principu retke sadnje. Borbu sa žilogrizom i danas vodi, ali su veliki problem u poslednja dva meseca predstavljali mraz i hladne noći.

„Žilogriz je teško iskoreniti, kad se useli nije lako rešiti ga se. Ali i oscilacije u vremenskim uslovima koje smo imali značajno su uticale na stanje u voćnjacima. Hladnoća i rosa bile su ključan faktor. Zavisi od parcele, na onim nižim je vlaga veća oštećenja napravila, dok je nešto bolja situacija u voćnjacima u višim predelima.“

On je u jednom voćnjaku izgubio čak 50 odsto roda. Ali, iako nema očekivanu količinu, kvalitetom je zadovoljan.

„Posebno mogu da se pohvalim dobrim plodovima koji su u voćnjaku u brdovitijem delu. To je i zahvaljujući adekvatnoj zaštiti, agrotehničkim merama i sredstvima kojima prskamo voće, a dobijamo ih od hladnjače iz Kuršumlije kojoj, preko zadruge, prodajemo sav rod“, dodaje.

I ove godine planira da ceo prinos preda toj hladnjači odakle višnja ide za Francusku. Kako je rod smanjen, nada se višoj ceni.

„Očekujem da ću imati oko 5.000 tona ukupno i bilo bi dobro kada bismo to mogli da prodamo za više novca jer je, generalno, prinos kod svih proizvođača znatno pao.“

Kolika bi zarada po kilogramu mogla biti ove godine, ne znaju još uvek ni stručnjaci. O ceni i dalje nema ni reči, ali smatraju da će dostići nešto veću vrednost upravo zbog pada u proizvodnji.

„Prethodne sezone je bila loša cena, kilogram je iznosio 30-40, ali i tek 25 dinara. Samim tim, bilo je teško, bez dobre zarade, uložiti u dalju proizvodnju jer treba kupiti i đubrivo i hemiju, a proizvođači su bili ograničeni. Mnogi zasadi ostali su i neobrani. Trebalo bi da se vrednuje duplo više da bi oni mogli da pokriju troškove“, smatra stručnjak za voćarstvo u PSSS Prokuplje, Magdalena Todorović.

Oblačinska višnja, koja je u Topličkom okrugu najzastupljenija, ukazuje Todorović, podsetimo – podbacila je od 30 do 50 odsto.

„To je pad u odnosu na 2020. Uzrok su česta temperaturna kolebanja. Imali smo niske temperature, a nedostajalo je i oprašivanje, te nije moglo doći do oplodnje jer zbog takvih hladnih dana nije bilo pčela. Najveća oštećenja nastala su krajem aprila i u maju.“

Vegetacija je takođe produžena te će plodovi sazreti krajem juna, a ne polovinom ovog meseca, kao što bi inače i trebalo.

„Kvalitet, što je dobro, za sada nije loš iako je bila izložena kasnim prolećnim mrazevima. Moj savet proizvođačima je da nastave da obrađuju, rade, a cena će, verujemo, biti bolja u narednom periodu“, smatra Todorović.

A da bi ostvarili veći profit, voćari bi trebalo da se okrenu i preradi višnje u voćne sokove, kaše i druge gotove proizvode.

Izvor: Agroklub.rs

Foto: Pixabay