ZIMSKIM MAKAZAMA TREBA ZNATI REZATI
Zimska ili osnovna rezidba jedna je od najznačajnijih i najkompleksnijih pomotehničkih mera, kojom se uspostavlja ravnoteža između rasta i rodnosti. Svaka greška donosi smanjenje prinosa na duge staze, pa ima smisla što zimsku još zovu i rezidbom za rod. Rezidba voća traje od novembra do marta, a kada je pravo vreme i koju vrstu rezidbe odabrati za koju voćnu vrstu zavisi od mnogo faktora.
– Princip je da se kod sorti koje imaju bujniji porast i koje su okalemljene na bujnijim podlogama rezidba bude slabijeg intenziteta, kako se ne bi izazvala nepoželjna bujnost. S druge strane, kod manje bujnih sorti, na slabo bujnim podlogama, rezidba je jača. Potrebno je dobro poznavanje bioloških osobenosti pojedinih vrsta i sorti, kako se ne bi ugrozio prinos – kaže Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo iz Kragujevca.
Voćke čuvaju snagu za proleće
– U pojašnjenju ovog principa navodi se da će jače orezivanje bujnih sorti doneti nepotrebnu bujnost, odnosno, odložiće rodnost i narušiti ravnotežu između rasta i rodnosti. Kada voćna sorta ima visok rodni potencijal, primenjuje se rezidba jačeg inteziteta. I suprotno, ako stabla imaju manji rodni potencijal, primenjuje se rezidba slabijeg intenziteta da bi prinosi bili zadovoljavajući.
Vreme rezidbe zavisi i od starosti i stanja stabala i šta domaćin želi od svog voćnjaka. Petrović je mišljenja da ukoliko je voćnjak mlad i treba ga podstaći da brže i snažnije raste, onda se orezuje u kasnu zimu. Guste i previsoke krošnje se, pak, orezuju u rano proleće.
Zimska rezidba rezultira snažnijim rastom, dok ga letnja usporava. Radi se o sezonskim ciklusima kruženja hranljivih materija i energije u drvetu – dodaje agronom Danko Petrović.
– Voće tokom jeseni uzima hranljive materije iz lišća i deponuje ih u korenov sistem, kako bi biljka prezimila. Kada se hranljive materije iz lišća iscrpe, ono otpada. Voće ima svoj sistem „disanja“ kroz godišnja doba.
Koren zimi i dalje radi, a ostatak voćke koristi tek mali procenat deponovanih hranljivih materija, koje ga održavaju. Stablo jednostavno čuva snagu za proleće. Tada prestaje faza mirovanja i pupoljci se otvaraju. Sačuvane hranljive materije služe za cvetanje, nove mladare i rast korena – objašnjava Petrović.
Za vreme rezidbe nema uopštenog pravila
Naš sagovornik dodaje da na pitanje, da li je bolje orezati voće početkom zime ili kasnije, nema uopštenog odgovora:
– Zavisi šta domaćin želi da postigne i prema tome se orezivači upravljaju na terenu. Zima je uvek dobar period za orezivanje, jer stablo miruje i ogoljeno je. Bolje se vidi struktura krošnje i koje delove treba orezati. Kasna zima je odlično vreme, ima vremena da zacele rane, uklanjanju se manje kvalitetne grane, a najbolje se ostavljaju. Stablo tako u proleće neće trošiti snagu na rast nekvalitetnih grana.
Kada orezati jabučasto, a kada koštičavo voće?
U prolećnoj rezidbi lakše se prepoznaju grane koje nisu u dobroj kondiciji i koje nisu preživele zimu, te bi rezidbu nežnijih sorti kajsija i bresaka trebalo tada obaviti.
S druge strane, prolećno orezivanje neće podstaći rast voćaka, jer je stablo već počelo da koristi energiju za rast listova i izdanaka, i za cvetanje. Tako da pitanje koje je najbolje vreme za rezidbu traži oprezan odgovor. Recimo, ako je jesen veoma hladna, rezidba u tom periodu nije dobra, zbog rana od makaza. Zaceljivanje je usporeno, jer stablo ulazi u fazu mirovanja, a zima tek dolazi. Rane od rezidbe postaju ulazi za bolesti – upozorava Petrović.
Potrebna kao dobra obrada
Rezidba je potrebna voću podjednako kao i dobra obrada, đubrenje, zaštita ili navodnjavanje. Zimska je dominantna kod većine voćnih vrsta, jer se njome projektuje opterećenje stabla rodom, pospešuje vegetativni rast i omogućava dobra osvetljenost krune.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
