Za ljubitelje egzotičnog voća i organske proizvodnje, kivano ili kako ga još zovu rogata dinja, prava je agro avantura. Živojin Antić iz Ćuprije, odgajivač neuobičajenih vrsta povrća, redovno seje kivano i kaže da zbog promene klime ovo afričko voće, dobro rađa i pored Morave. U Srbiji zasadi su sporadični i mali, baš kao i potražnja za ovim bodljikavim plodom.
– Zbog promene klime uspeva i kod nas. Lako se gaji, može čak i na terasi. Ima isti habitus kao krastavac, biljka je sa muškim i ženskim cvetovima. Poželjno je posaditi više strukova. Gajim ga isto kao i krastavac, sa potporom, da bi plod bio iznad zemlje i manje podložan bolestima. Najbolje uspeva iz rasada. Već polovinom februara trebalo bi seme staviti u zemlju. Bitno je u početku održati biljku dok se ne ukoreni. A ona poput krastavca ima plitak koren. Moje iskustvo je da je kivano osetljiva biljka, podložna plamenjači i plesnivosti lista i tako je sve dok ne ojača. Ali, kad krene poprilično je izdržljiva, ima bujnu lisnu masu i obilje plodova – kaže Živojin Antić, odgajivač iz Ćuprije.
Berba kivana počinje u septembru, ali biljka rađa do januara. Sukcesivno dozreva, te zrele plodove treba redovno brati, kako bi nastavila dalje da rađa. Nedozrele, zelene plodove kad krenu mrazevi treba ubrati i odložiti u gajbice, svaki posebno. Oni će vremenom sazreti, sporije ako su u hladnoj prostoriji ili brže, ako su u toplijoj. Kivano je zreo kada dobije žuto- narandžastu boju. Jedino pravilo je ne čuvati kivano u frižideru.
– Plodovi teže od 200 pa do čak 600 grama, a sa jedne biljke uberem i do 70 plodova. Najlepše primerke ostavljam za seme. Semenke su unutar ploda, obavijene izrazito zelenom želatinastom pulpom, koja podseća na kivi. Zanimljivo je da je klijavost semena oko 95 odsto. Relativno je neutralnog ukusa, kao mešavina krastavca, banane i limuna. Može da se dodaje u smutije ili da se jede sa sirevima, da se zasladi sa medom. Mi ga dodajemo u salate i prelive. Inače je prava vitaminska bomba i moja porodica ga jede preko cele zime zajedno sa domaćim voćem – kaže Živojin.
Odličan je za regulisanje hormona stresa i adrenalina, dobar je protiv nadimanja i zatvora, reguliše nivo holesterola i jača kosti.
Tekst i foto: Biljana Nenković
