Romanesko brokoli je povrće jedinstvenog izgleda, zbog kojeg kupci najčešće zastanu kod pijačnih tezgi da se raspitaju čemu služi. Proizvođači su malobrojni, kao i kupci, ali radoznalost obećava da bi se u bliskoj budućnosti mogao očekivati i po neki veći zasad. Maj je vreme za setvu ove kupusnjače, oko koje se vodi debata da li je karfiol ili brokoli.
Glavica naoko podseća na leteći tanjir, atraktivnog je izgleda i svetlozelene boje. Prepoznaje se po fraktalnoj strukturi u kojoj su piramidalne cvasti spiralno poređane u savršen geometrijski oblik.
Ko gaji brokoli, kupus ili karfiol, može i romanesko
– Romanesko još uvek nije popularan kod nas i proizvođači manjih količina zaista se mogu nabrojati na prste jedne ruke. To ne znači da se neko uskoro neće zanteresovati da je gaji. Potrebno je samo da kupci više saznaju o proizvodnji neobičnog brokolija u Italiji, Francuskoj, Poljskoj ili Nemačkoj. Ko gaji brokoli, kupus ili karfiol, ima uslove i za romanesko – kaže Dragoljub Petrović, iskusni i dugogodišnji savetodavac za poljoprivredu za Šumadiju, u penziji.
Ovo povrće matematički savršenog oblika glavice, seje se u maju, odnosno 6 do 8 nedelja pre rasađivanja. Preporuka stručnjaka je da se proizvodi iz rasada. Temperatura za klijanje semena je od 15 do 22 stepena i najbolje je ovu fazu obaviti u zaštićenom prostoru. Moguća je i direktna setva. Kada biljka razvije 4 do 5 listova sadi se na stalno mesto i to u razmaku od oko pola metra, kako bi bilo dovoljno mesta za bujnu lisnu masu koja je skoro ista kao kod karfiola ili brokolija.
– Naši ljudi se često plaše da probaju nešto novo. Ali, ko gaji ostale kupusnjače, može slobodno da proba i romanesko, bar u malim količinama za početak. Kupci će se vremenom naviknuti. Rasad treba da bude kvalitetan i da se odabere pravo vreme sadnje bez velikih temperaturnih kolebanja. Voli sunčane pozicije, dobro drenirano, plodno zemljište i umerenu klimu. Seme je danas lako nabaviti, jer to tržište više nije usko lokalno – navodi Petrović.
Potrebna mu stalna vlažnost
U maju bi trebalo posejati romanesko za jesenju berbu. Na otvorenom polju biljka voli hladnije vreme, te treba izbeći najtoplije letnje mesece. Zasađenim biljkama je potrebna stalna vlažnost, kako bi se glavice pravilno razvile i ne bi trebalo čekati da se zemlja potpuno osuši. Zaliva se direktno koren, a ne list, da ne bi došlo do razvoja gljivične infekcije. Najviše ga napadaju lisne vaši i puževi. Berba se obavlja od 75 do 100 dana po rasađivanju, a glavice se seku na isti način kao karfiol ili brokoli.
Na svetskom tržištu ovo, kako ga još zovu NLO povrće jer podseća na tvorevinu iz svemira, postalo je popularno tek pre dvadesetak godina, iako se na prostoru današnje Italije gajilo pre više vekova. Može da se jede sirov u salatama, a blanširan sa uljem i limunom je dobar prilog uz bela mesa i ribu. Od njega se prave musake, čorbe, đuveči, pilavi ili se dodaje testeninama.
Glavice romaneska su kupaste, dekorativne, privlačne oku kupaca i teže od 800 grama do 1,5 kilograma. Ovo povrće može da se kiseli, zamrzava, a intenzivnu i interesantnu zelenu boju zadržava i posle kuvanja. Odlikuje ga blag, orašast i pomalo slatkast ukus. Bogat je cinkom, vitaminima A, C i K, gvožđem, karotenom, folnom kiselinom i omega tri masnim kiselinama. Preporučuje se osobama sa osetljivim želucem, za zdravlje usne duplje i očuvanje čula ukusa i mirisa, a posebno se savetuje dijabetičarima.
Piše: Biljana Nenković
