Kada se pobere i povadi rano povrće, u baštama ostaje mesta za novu setvu. Da leje ne bi dangubile, a da se „izvuče“ druga, a kod vičnijih baštovana često i treća berba, mogu da se poseju bela i crna rotkva. Naše bake su to činile svakog leta, jer je ovo povrće i veoma lekovito.
Piše: Svetlana Mujanović
Ranija setva nije preporučljiva jer joj ne prijaju visoke temperature. Baš zbog toga, kod nas se najčešće uzgajaju kasnije selekcije koje se seju tokom jula i avgusta, a za berbu dospevaju za 70 do 80 dana.
Seje se u avgustu, a vadi u oktobru
Kao i svo korenasto povrće, rotkva je dvogodišnja biljka. Prve godine formira zadebljao koren, odnosno podzemno stablo koje se koristi u ishrani, a druge daje cvet i seme. Poslednjih godina proizvodnja rotkvi se, za povrtare u Srbiji, pokazala kao prilično isplativa. Ulaganja su mala a tržište nije prezasićeno.
Na njivama se gaji kao postrni usev, a u baštama posle skidanja ranog povrća. Važno je da zemljište može da se zaliva. Seme rotkve nije skupo, nema puno ulaganja ni posla oko nje. Može se sejati sve do sredine avgusta, kada vrućine nisu tako velike. Gaji se direktnom setvom, ali moguća je proizvodnja i iz rasada, što za veće parcele nije preporučljivo. Vadi se obično u oktobru ili početkom novembra. Za nju se biraju parcele na kojima je jesenas unesen stajnjak, jer mineralna đubriva, posebno azotna, mogu stvoriti bujnu vegetativnu masu i dovesti do truleži korena. Obično je dovoljno svega 100 kg po hektaru i to klasične tri petnaestice. Ako takvih parcela nema i ako se seje posle pšenice, tada je potrebno da se unese zgoreo stajnjak, kako se po selima najčešće i radi.
Kada se ukloni pšenica, na parcelu se u roku od samo nekoliko dana unosi zgoreli stajnjak i male količine mineralnog đubriva, uzore se, setvospremačem, fino pripremi i kroz nekoliko dana, a najkasnije do kraja prve dekade avgusta, poseje se seme crne rotkve. Pošto se to radi kada su temperature još uvek visoke odmah se zalije, a kasnije su neophodna još četiri-pet zalivanja, a broj zavisi od količine padavina.
Najveći problem su korovi i štetočine. Korovi se uništavaju kultiviranjem i okopavanjem a među insektima prednjače buvači, zbog kojih usev valja štititi i u dva navrata. Bela i crna rotkva mogu da daju i do 70 tona prinosa po hektaru. Jedna od važnih osobina ovog povrća jeste da, ukoliko se adekvatno složi, u dobrom skladištu može da se čuva i do šest, sedam meseci.
