Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka, koja se seje od februara do oktobra, pa može da se bere i koristi u ishrani cele godine. Otporna je na mrazeve, bolesti i štetočine i ima vrlo skromne zahteve, pogotovu za toplotom. Za berbu pristiže brzo, i već za 30 do 40 dana od setve prvi listovi mogu da se beru.
Piše: Biljana Nenković
Rukola se gaji zbog lišća oštrog i pikantnog ukusa, ali je pre svega bogata vitaminima, iako je mnogi koriste tek kao dodatak salatama ili kao dekoraciju jela. Na skraćenoj stabljici razvija rozetu lišća. Najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima neutralne reakcije, mada se uspešno gaji i na alkalnim, ali dobro dreniranim podlogama. Voli vlagu i uspeva na dobro osunčanim terenima, ali joj ne smeta ni polusenka, koja je čak i poželjna u vreme letnjih žega, da nežni listovi ne bi poprimili uveli izgled.
Setva kreće u rano proleće
Obrada zemljišta za rukolu slična je kao i za ostalo zeleno lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubini od 20 centimetara i proizvodi se direktnom setvom. Zanimljivo je da je veoma sitno, te tako hiljadu semenki teži tek 1,5 grama. Što se đubrenja tiče, Ljiljana Vuksanović, savetodavac za povrtarstvo iz Kragujevca, kaže da je po hektaru potrebno od 100 do 120 kilograma kalijuma, a fosfora i azota po 60 do 80 kilograma.
– Setva rukole kreće u rano proleće, u martu ili čak krajem februara, ako dozvoljava vreme. Može se sejati do oktobra sukcesivno, kako bi berba bila kontinuirana tokom cele godine, pa i preko zime. Seje se u razmaku redova od 15 do 30 centimetara, a u redu od 5 do 10 cm. Za jedan hektar je potrebno od 1,5 do dva kilograma semena. Prva berba stiže za mesec i po dana nakon setve. Kod nas je proizvodnja na otvorenom vrlo retka, dok se u plasteničkoj proizvodnji odgajivači pojavljuju sporadično. Još uvek nema masovnije proizvodnje, uprkos dobroj ceni – navodi Ljiljana Vuksanović.
