Fute, ćilime, jastučnice, pojaseve, pletene prekrivače za stolove, stolice, krevete … koje je nasledila od bake i prebake Veneta Rašić iz poljničkog sela Vlase, kod Vranja, i danas čuva sa posebnom ljubavlju. Njima se izuzetno ponosi i pokazuje kad god joj se za to pruži prilika. Ima šta i da pokaže i zbog toga se dugo zadrži u razgovoru sa onima koji žele da vide ove prelepe tkane i pletene predmete od vune i vunice.
Kao po nekom nepisanom pravilu najveću pažnju gotovo uvek im zaokupiraju fute od vunice sa raznobojnim prugastim šarama, ukrašene zlatnim nitima, optočenim crnim plišanim santinom i gajtanom. Po toj zlatnoj niti žene ovog kraja su bile prepoznatljive kad god bi se našle u Vranju tako da nisu ni morale da govore odakle su. Iz tog razloga neki požele da svoju postojeću kolekciju narodnih nošnji upotpune jednim ovakvim komadom pa otuda i pitaju po kojoj ceni bi mogli da kupe ovakvu futu.
– Sve ove predmete dobila sam na poklon, Kao što znamo poklon se čuva i ne prodaje – kaže Veneta ističući da su za nju isuviše dragoceni da bi ih prodavala.
Među ovim futama se nalazi i futa njene čukun bake. U vreme kada je ona bila mlada u modi su bile fute od vune sa dve struke. Mlađe žene i devojke nosile su one na kojima su dominirale svetlije boje, a starije isključivo sa tamnim. Vremenom kako se moda menjala žene su počele fute da tkaju sa po jednom strukom, prilagođavajući pri tome dužinu svojoj visini.
Iz ovog perioda ova mlada žena čuva i jastuke tkane od vune. Većina njih je dužine više od jednog metra i svi izgledaju kao da su juče odvojeni od razboja.
– Na svima njima dominira diskretna prugasta šara koja se savršeno morala uklopiti u postojeću pozadinu izatkanu od crvene ili crne vune – kaže Veneta.
Ovakvi jastuci su tkani za nekadašnje drvene krevete sa slamaricom koji su bili sličnog prečnika. I oni su poput slamarice punjeni slamom ili mekom kukuruznom šašom koja se dobija posle ljuštenja klipova kukuruza. Pre nego što bi njome napunili jastuke dugo bi je sušili na suncu. Ovaj proces ponavljali bi leti prilikom velikog spremanja kuće.
Tekst i foto: Gordana Nastić
