Nema lepšeg osećaja nego kad vam u bašti procveta ruža koju ste sami posadili, a nozdrve ispuni miris mnogobrojnih cvetova. Iza imena ovog cveta stoji istorijska cvetna avantura, duga nekoliko miliona godina. O ruži se najviše priča i piše, čini se da je sve poznato, a ona i dalje igra igru i smišlja nove kombinacije i varijetete. Napisane su, a i dalje se pišu brojne kulturološke, botaničke i ljubavne priče o lepoti ovog cveta omiljenog za većinu ljudi na ovoj planeti. Cvet koji se, zajedno s ljudima i svetom, menjao i razvijao tokom proteklog milenijuma, poreklom je sa severne hemisfere, a na našoj planeti cveta milionima godina. Starija je od nas. Smatra se da je prisutna duže i od do sada najstarije pronađenog fosila ruže u severnoj Kini i Aljasci, koji broji oko 40 miliona godina.
Kako da nam više cveta
Odsecanje precvetalih cvetova predstavlja, na izvestan način, i postupak kojim “varamo” prirodu i teramo biljku da proizvede nove cvetove. Međutim, time ćemo ukloniti i mesta na kojima se skrivaju nepoželjni insekti, a i omogućiti bolje strujanje vazduha. To znači i smanjiti rizik od gljivičnih oboljenja.
Kod baštenskih i “kontejner” ruža, koje često cvetaju, nije neophodno samo da se odlomi precvetalo, već i da se cela cvast odseče oštrim nožem iznad prvog razvijenog lista. Ruža ponovo izbija iz sledećeg pazušnog pupoljka. Što niže budete isekli precvetali cvet, to će krupniji biti sledeći pupoljak na tom mestu. Sorte koje samo jednom cvetaju bolje je da se ne orezuju, jer najčešće obrazuju šipurke.
Put kraljice cveća kroz vreme
Ovaj cvet nazivaju kraljicom cveća, a prvi put se spominje kao ukrasna biljka u doba kralja Sargona Drugog. Kralj je, prema pisanju istoričara, iz ratnog pohoda doneo tri biljke – vinovu lozu, smokvu i ružu. I u legendarnim Semiramidinim vrtovima drevnog grada Vavilona, takođe su cvetale ruže, napajane izvorskom vodom. Prema legendi, ruža je, kao i grčka boginja Afrodita, nastala iz bele morske pene kod grčkog ostrva Kitaru. Afrodita je belu ružu obojila svojom krvlju jer se ubola na ružin trn, pokušavajući da spase na smrt ranjenog Adonisa.
Prvi javni vrt u Atini osnovao je 306. godine pre naše ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere cvet ruže. U Rimskom carstvu kult ruža dostigao je vrhunac. Cvetni venčić od ruža koristio se u svim prilikama. Njime su kićene vojskovođe, mladići su odlazili u rat s venčićem na glavi, ružin cvet darivao se pobedniku, ružom se ukrašavalo pobedničko oružje. Kasnije je cvet ruže postao simbol radosti, zadovoljstva i ljubavi. Zaljubljeni mladići slali su devojkama cvetove ruža, a za vreme gozbi i mladi i stari, muzikanti i sluge, nosili su na glavi ružine venčiće. Padom Rimske imperije i kult ruže naglo opada. Ruža se kroz vreme jedva održava u dvorištima manastira, gde se od njenih plodova pravila hrana i lekovi. Ipak, veliki pohodi u vreme krstaških ratova i proširenja Otomanskog carstva potpomogli su širenju ruža jer su vitezi i veziri posle svakog pohoda donosili u zamkove pokoju novu vrstu ruža.
Idealni pratioci ruža
Neke biljke jednostavno su kao stvorene jedna za drugu. Za ruže su to definitivno biljke koje rastu nisko (barem su niže od ruža) kao što su lavanda, mačija trava, virak i ružičasti karanfil. Ove biljke idealni su pratioci ruža jer rastu nisko i gusto pa tako čuvaju hladovinu i vlagu za koren ruže.
Starija je od mnogih
Najstarija ruža je ruža Rosa sancta, pronađena u egipatskim grobnicima pre više od 3.000 godina. Ona se tada stavljala u venac koji je krasio glave mumija. Moramo spomenuti i ružu koja se godinama smatrala lekovitom ružom, poznatijom kao apotekarska ruža. Za ovu ružu veruje se i da je bila simbol dinastije Lankaster koja je sa.
Smatra se da je ova biljka prvobitno ukrašavala bašte Dalekog istoka, još pre više od 5.000 godina. Napoleonova žena Žozefina napravila je čuveni ružičnjak 1804. godine nedaleko od Pariza, u dvorcu Malmezon, tako što je, prepoznavši simbol raskoši, bogatstva i večnosti u laticama ovog cveta, naredila da vojska s pohoda po svetu u Francusku donese različite sorte ruža, i tako se u bašti ovog dvorca rodila izuzetna zbirka. To je, u drugoj polovini XVIII veka, u značajnoj meri ubrzalo širenje i popularizaciju ruža na Starom kontinentu.
Dobre komšije
Dobri saputnici ruže trebalo bi ne samo da obezbede ružama pravilan razvoj, već i da sami mogu da uživaju u istim uslovima gajenja, a ne da se takmiče s njima. Poznato je da ruže daju maksimum kada se nalaze na punom suncu i dobro isušenom tlu. Tako bi pored njih trebalo saditi biljke koje takođe imaju potrebu za većom količinom sunčeve svetlosti. Treba povesti računa i o tome da previše agresivne biljke mogu ugušiti ruže i upijati previše vode i hranljivih materija iz tla, pa bi i njih trebalo izbegavati.
Mnoge biljke koje vole sunce, kao što je vanilin žbun, angelonija – zaboravljena biljka koja se može gajiti preko cele godine, lantana, ali i verbena – jedna od najelpših balkanskih cvetnica, mogu da prave društvo ruži. Tu je i kalibrahoa, s milion zvončića, biljka iz porodice petunija. Sve one se dobro se drže tokom jakog sunca i lepo popunjavaju prostor među ružama. Svaka od ovih prelepih biljaka ima i veoma skromne potrebe za vodom i imaju slične uslove ishrane kao i ruže.
Od ljubavi do politike
Ruža je, kao cvet velike lepote i mirisa, postala naprepoznatljiviji cvet u raznim delovima sveta. U različitim epohama ljudi su ružom iskazivali osećanja i stavove: od ljubavi, vere, prijateljstva do politike. Tokom duge istorije i veze s ljudima, ruži su pripisivana razna značenja, dok su se civilizacije smenjivale…
Mnogo vekova unazad, kada je komunikacija bila otežana i kada su ljudi morali da smišljaju načine da nekom iskažu najdublja osećanja, najlakše je to bilo uraditi preko cveća. Svaki cvet nosio je određenu poruku i osećanje. Iako je danas moguće na razne načine preneti poruke ili skrivena osećanja, ponekad je to dobro uraditi preko cveća. Cvećarke uglavnom znaju simboliku i savetuju dame ili gospodu kada nekome namene cveće za poklon.
Samo jedna crvena ruža obično simbolizuje ljubav, ali ako dobijete ružu u tamnocrvenoj boji, to bi moglo značiti da darodavac veruje da ste stidljivi i da vam treba podstrek za više samopouzdanja.
Luk kao zaštitnik
Kaže se da dobri drugovi međusobno utiču na brži rast ili se na neki način štite jedni od drugih. Tako je i s ružama i njihovim prijateljima. Neke biljke koje su česti pratioci ruža mogu pomoći u obeshrabrivanju štetočina, omogućavajući baštovanima da izbegnu tretiranje ruža hemikalijama. Kako to rade? Ove biljke imaju supstance u listovima, cvetovima ili korenima koji odbijaju insekte. „Ruže obožavaju luk“ je popularan izraz, i to ne uzalud. Ustvari, članovi porodice luka kao što su luk vlašac, ukrasni lukovi, ali i oni jestivi, pojačavaju miris ruža, štite od lisnih vaši i sprečavaju crne mrlje.
Boje su mnogobrojne
Boja je presudna kada biramo ružu. Koju god da odaberete, svakako treba imati u vidu slaganje boja u istom zasadu ili kombinovanje sa drugim biljkama iz vrta. Sada je moguće naći i na desetine nijansi iste boje. Ukoliko se nešto i ne uklapa po boji, uvek ostaje varijanta ruže sa zelenom bojom cveta.
U poslednje vreme veliku pažnju privlače i ruže s kombinovanim bojama na istom cvetu – takozvane šatirane ruže, koje imaju prelive u raznim nijansama duž latica, od pupoljka, pa sve do potpuno otvorenog cveta. Boja na cvetovima smenjuje se od faze pupoljka pa do otvorenog cveta, i stiče se utisak da na jednoj biljci imamo cvetove različitih boja. Kod sorti koje imaju cvetove s prošaranim laticama, bilo s tufnama ili užim i širim crtama, potpuni doživljaj stiče se tek kod potpuno otvorenog cveta.
Preci današnjih ruža
Stare baštenske ruže prethodnice su današnjih ruža. Neke čak datiraju iz doba Rimskog carstva, kada su bile poštovane zbog lepote i mirisa. Ruže imaju dugu i bogatu istoriju. One su bile simboli ljubavi, lepote, rata i politike: od svete ruže iz Abisinije, stare oko 3.000 godina i čuvene apotekarske ruže iz 12. veka, do najlepših baštenskih biljaka iz 18 i 19 veka.
– Alba ruže imaju glatke stabljike; blago su naoružane finim trnovima, i imaju sivkastu lisnu masu. Cvetovi su nežnih boja, s nijansama od bele do svetloroze, i s jakim svežim mirisom. One cvetaju samo u proleće i veoma su otporne na bolesti. Jedna od najstarijih vrsta ruža.
– Burbon ruže cvetaju u više navrata na snažnim, ponekad polupenjućim žbunovima, sa sjajnom lisnom masom i tamnoljubičastim izdancima. Mogu biti veoma mirisne. Ova grupa prvobitno je nastala ukrštanjem između Autumn Damask (Rosa damascena x bifera) i kineske ruže. Pojavile su se prvo sredinom devetnaestog veka na Île Bourbon (sada zvanom Réunion) u blizini obale Madagaskara u Indijskom okeanu i bile su vrlo popularne u viktorijanska vremena, zbog obnavljanja cvetanja.
– Čajevke su ruže koje obnavljaju cvetanje, a nazvane po svom mirisu koji je jako sličan kineskom crnom čaju. Cvetaju u raznim nijansama i bojama. Izduženi pupoljci proizvode duži cvet koji se spiralno razmotava, i latice koje imaju tendenciju da se zavrću unazad na krajevima. Cvetaju u kontinuitetu preko sezone.
– Damask ruže su žbunovi srednje i veće visine, sa savitljivim granama koje prave lukove i padaju na dole od težine svojih cvetova. Njihov miris je jak, i to je danas jedan od mirisa najčešće povezan sa ružama. Vekovima su bile korišćene u proizvodnji ružinog ulja. One su uglavnom zdrave, a neke od njih obnavljaju cvetanje.
– Dominantna vrsta ruža u viktorijanskom vremenu, hibridni perpetuali pojavili su se 1838. godine. Do 1900. je procenjeno da je bilo predstavljeno oko 4000 hibrida, ali nažalost, preko 3000 je zauvek nestalo. Boje su uglavnom bele, roze, crvene, ljubičaste i tamnocrvene, kao i neke šatirane. One mogu biti od niskih, kompaktnih biljki do jakih žbunova i većina obnavlja cvetanje.
– Istorijska čajevka je možda jedna od najpopularnijih grupa ruža. Od prve hibridne čajevke La France, predstavljene 1867, danas imamo mnoge različite varijetete. Cvetovi se nalaze na dugačkim, uspravnim granama, koje nose uglavnom po jedan cvet. Žbunovi su uspravni i s proređenom lisnom masom. Cvetaju u kontinuitetu preko sezone.
– Galike su veoma stara vrsta ruža, još od Srednjeg veka. Nastale su od Rasa Gallica-e, kojoj su postojbina Centralna i Južna Evropa i Zapadna Azija. One cvetaju jednom u proleće ili leto. Veoma su bogate različitim nijansama boja, od roze do tamnoljubičastih, s punim cvetovima gusto zbijenih latica i jakim mirisima.
Priča o ružičastoj ruži
Ružičaste ruže među najstarijim su poznatim ružama, a njihova bogata i zanimljiva istorija duga je nekoliko hiljada godina. Zbog posebne lepote, ovekovečene su u mnogim umetničkim delima. Ružičasta ruža simbol je ženstvenosti, nežnosti, prefinjenosti, zahvalnosti, elegancije, a poklonjene, značile su divljenje i uvažavanje.
Lepota ružičastih ruža zabeležena je i u pisanom obliku. Talmud navodi ružičaste ruže kao jedini cvet koji cveta u Jerusalimu. Među cvetnom simbolikom, opisanom u knjigama Viktorijanskog doba, zauzimaju posebno mesto. U zavisnosti od nijanse, ružičasta ruža može imati i dodatna značenja. Tamna ili topla, ružičasta ruža može preneti zahvalnost, uvažavanje, priznanje, dok svetla ili bledoružičasta ruža prenosi milost, nežnost, radost i sreć́u.
Ružičaste ruže uobičajene su u modernom dobu, viđamo ih u srednjovekovnoj literaturi i na renesansnim slikama, ali njihova zvanična istorija seže do 1.700. godine pre nove ere. Pripoveda se da su starogrčke veštice nosile vence od ružičastih ruža i šetale preko tepiha od njihovih latica. Kuća freski u Knososu jedan je od primera gde se mogu videti ružičaste ruže na nekim minojskim freskama, otkrivenim pre jednog veka na Kritu.
Najpopularnija, najkopmleksnija, srpska…
Engleske ruže koriste se u raznovrsnim lejama, gde njihove impresivne žbunaste forme ostavljaju jak utisak. Ove žbunaste biljke rastu stasito, što ih čini prilagodljivim u bašti, bilo da se koriste samostalno u tradicionalnom ružičnjaku ili izmešane s ostalim baštenskim biljkama, pri čemu održavaju cvetnost bašte na duži period. Neki varijteti idealne su manje penjačice, ili se koriste kao stablašice.
Dejvid Ostin engleske ruže čuvene su zbog jakih i kompleksnih mirisa. To uključuje miris smole, mošusa, voća, čaja, kao i klasične mirise starinskih ruža. One obnavljaju cvetanje nekoliko puta svake sezone. Među njima se ističu A Shropshire Lad, Benjamin Britteu, Charlotte, Falstaff, Gentle Hermione, Grace, Sphis Rose, The Dark Lady…
Srpske ruže pripadaju novim varijetetima koje je u našim klimatskim uslovima odgajao Radoslav Petrović. One su uglavnom u formi grmova ili puzavica različitih boja, dok su cvetovi sličnog oblika, u tradiciji starih ruža. Veoma dobro obnavljaju cvetanje i biljke su u odličnoj meri otporne na bolesti. Postoji pet vrsta, i to Arinka, Katarina Oksenberg, Princ Pavle, Princeza Elizabeta i princeza Olga.
Kristofer Vorner započeo je program uzgoja novih vrsta ruža, koristeći rod poznatiji kao Hultemia, hibrid dobijen prirodnim ukrštanjem s ružom. Proizveo je zdrave ruže snažnog porasta s lepim cvetovima i prepoznatljivim okom u sredini. Mnoge svetski poznate ruže dolaze takođe iz Warner’s Roses: to su vrste drugačijih osobina, kao što su Blue for you, Rhapsody In Blue, Open Arms i veliki niz penjačica u veoma neobičnim bojama. Warner ruže cvetaju od proleća pa sve do zime.
U srpske ružičnjake je pre par godina stigla nova ruža – pasaženo. Ovaj živopisni šatirani crveni cvet sa belim štraftama, oduzima dah i privlači pažnju još iz daljine. Originalno, ruža se zove papageno, poput šaljivog lika iz Mocartove opere “Čarobna frula”, ali u našim rasadnici su je preveli kao – pasaženo. Ova ruža ima krupne latice i cveta u buketima. Otporna je na bolesti, dugo i obilno cveta. Može da dostigne visinu od 70 do 90 santimetara, a spada u vrstu polijante.
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
