Jesen je pravo vreme da se razmišlja o pripremi ruža za hladne dane, ali ne postoji jedno pravilo koje važi za sve vrste. Način orezivanja zavisi od toga o kojoj je ruži reč, dok posebnu pažnju tokom zime zahtevaju mlađe biljke. Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča, objašnjava kako ruže pravilno pripremiti za zimu i kada je najbolje vreme za njihovu sadnju i orezivanje.
– Ruže mogu da se sade tokom cele godine ukoliko su u saksiji. Klasične ruže, međutim, zavise od načina rasta i vrste, a ne orezuju se sve isto – kaže Radosavljevićka.
Mini ruže orezuju se nisko, ali za to još nije vreme. Kako kaže naša sagovornica, treba sačekati da prođe period cvetanja, jer su ruže trenutno ponovo u fazi intenzivnog cvetanja.
–Treba ih pred samu zimu, možda negde krajem oktobra ili početkom novembra, sve zavisi od vremenskih uslova, orezati.
Kod patuljastih ruža, polijanti i čajevki pravilo je nešto drugačije.
– One se, u suštini, orezuju na neku visinu od 20 do 30 centimetara od zemlje. S tim što se u proleće taj presek još jednom ponovi. Tada se samo još malo, nekoliko milimetara, oreže da bi bolje bujale i da bi se bolje pokrenule.
Posebnu pažnju zahtevaju ruže stablašice, odnosno one koje imaju stablo i krošnju na vrhu. Njihovo orezivanje obavlja se u proleće, i to prilično oštro.
– Ostavljaju se tri pupoljka od visine kalema. Ja ih orezujem po pupoljcima, gledam gde je koji pupoljak raspoređen i na osnovu toga ih orezujem.
Za one koji nisu sigurni kako da prepoznaju pupoljke i gde tačno da naprave rez, savet je da ne idu prenisko.
– Neka orežu na 15 do 20 centimetara od kalema. Sasvim je dovoljno da biljka lepo primi i da dobije na bujnosti – savetuje ona.
Kada stigne zima, postavlja se i pitanje zaštite ruža od mraza. Ipak, nema potrebe da se biljke unapred umotavaju čim temperatura padne.
– Ruže stablašice bi možda trebalo zaštititi agrilom ukoliko najave temperaturu koja će biti ispod minus 10 stepeni. To se uglavnom radi kod mlađih biljaka, jednogodišnjih, dvogodišnjih, eventualno trogodišnjih. Starije biljke mnogo lakše podnose uslove niskih temperatura kod nas.
Mlađe biljke su, kako objašnjava Slađana, još neformirane i zbog toga osetljivije na velike minuse, pa im je dodatna zaštita tokom hladnog perioda posebno važna.
Osim zaštite od hladnoće, ružama u zimskom periodu može prijati i preventivna zaštita od patogena.
– U proleće ne bi bilo loše izvršiti to neko zimsko prskanje i zaštititi ih od patogena. To se radi na samom početku proleća, negde od marta. Eventualno se mogu nekim bakarnim preparatom zaštititi i sada tokom zime, posle orezivanja. Bakar-oksihlorid ili neki drugi bakarni preparat je najpovoljniji. Da li će biti bakar-sulfat, bakar-oksihlorid ili nešto drugo, važno je da se biljka zaštiti.
A kada je reč o samom prskanju, biljka treba da bude dobro pokrivena preparatom.
– Bukvalno ih treba okupati, da budu plave, kao Štrumpfovi – slikovito objašnjava Slađana.
Dijana Maksimović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
