Kada crna pegavost šargarepe, koju prouzrokuje gljiva Alternaria dauci, zarazi ovo povrće na listovima se vide pege nepravilnog oblika koje se stvaraju prvo na ivicama. Vremenom se šire, spajaju, povećava im se broj, prelaze na lisne drške, i na nezaštićenom usevu izazivaju sušenje nadzemnih delova biljaka. Najčešće, listovi u sredini ostaju nezaraženi.
Iz jedne u drugu vegetaciju gljiva se prenosi semenom, a sa jedne na drugu šargarepu i s parcele na parcelu širi se bolesnim delovima biljaka.
Cercosporu carotae, prouzrokovača sivomrke pegavosti, otkrivaju okrugle pege na listovim šargarepe, koje su u sredini crne a oivičene sivomrkim rubom. Za razliku od crne pegavosti, ove pege se stvaraju po sredini listova. Kako se bolest razvija, zaraženi listovi propadaju, smanjuje se lisna masa, a samim tim i prinos, a otežano je i mehanizovano vađenje. Štete su veće na navodnjavanom usevu, posebno kada se zaliva kišnim krilima.
Kao i sve pepelnice, i ovu na šargarepi (Erysiphe helracei) otkriva bela brašnasta prevlaka podjednakog intenziteta sa lica i naličja lista, a spušta se i na lisne drške. Razvoju bolesti odgovara toplo vreme i visoka relativna vlažnost vazduha, što se redovno dešava u navodnjavanom usevu.
U zaštiti ovog povrća valja kombinovati više mera. Treba poštovati najmanje trogodišnji plodored, za setvu upotrebljavati samo zdravo, deklarisano ili dezinfikovano seme, redovno pregledati usev i uklanjati bolesne delove, i izbegavati navodnjavanje kišnim krilima. Za hemijsku zaštitu treba koristiti fungicide na bazi azoksistrobina ili boskalida kome se dodaje preparat na bazi piraklostrobina, koji povrće štiti od pepelnice.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
