Osim klasičnih i dobro poznatih načina u proizvodnji sadnica, kod nas se već nekoliko godina primenjuju i nove tehnologije uzgajanja biljaka u laboratorijskim uslovima, čija se proizvodnja zasniva na sposobnosti ćelije da se samoreprodukuje i gradi nova tkiva.
Za mnoge je ova oblast nepoznanica, ali mladi inženjer poljoprivrede Ognjen Đenišić iz Budisave već nekoliko godina uspešno razvija posao. Godišnje iz laboratorije “In vitro” izađe dva miliona sadnica nastalih u “in vitro” uslovima – u prevodu s latinskog unutar stakla, epruvete.
Đenišić kaže da u našoj zemlji ima još samo dve laboratorije – firme iste delatnosti, ali i da je siguran da je njegova jedina u Srbiji koja poseduje znanje i tehnologije za proizvodnju velikog broja vrsta voćnih i cvetnih sadnica, koje, kako ističe, nije čuo da iko proizvodi na ovim prostorima. Kultura tkiva predstavlja vid razmnožavanja biljaka u strogo kontorlisanim, sterilnim uslovima, objašnjava Đenišić.
– Biljke se gaje u teglicama na gelovima koji predstavljaju hranljivu podlogu s neophodnim mineralima, vitaminima i hormonima za rast i razvoj određene biljne vrste – kaže Đenišić. – Proces proizvodnje počinje uvođenjem biljaka iz spoljnog sveta u laboratorijske, idealne uslove. Biljke se određenom tehnologijom čiste od svih patogena i kao takve ubacuju u epruvetu kako bi se u njoj dobila mlada zdrava biljka. Nakon prve faze proizvodnje, dolazi proces umnožavanja, gde se od jedne biljke dobija željena potrebna količina. Poslednja faza predstavlja ukorenjavanje, a ujedno i navikavanje biljaka na život u spoljnoj sredini, s obzirom na to da su u tegli potpuno idealni uslovi za razliku od spoljnih uslova sredine.
Svaka biljka, ističe Đenišić, ima svoj faktor multiplikacije i u zavisnosti od biljne vrste taj faktor se menja.
– U proseku na svakih četiri do šest nedelja u proizvodnji broj biljaka se poveća za od dva do sedam puta! To znači, ukoliko se počelo s deset biljaka, a faktor multiplikacije te biljne vrste je, recimo, tri, kroz četiri nedelje dobiće se 30 biljaka, nakon toga 90 i tako sledi umnožavanje do željenog broja – naglašava Đenišić.
Po njegovim rečima, oprema predstavlja najveću investiciju u ovom poslu. Treba imati laminarne komore u kojima se radi s biljkama, autoklav – koji steriliše svaku podlogu na kojoj se gaje biljke, pH metri, analitičke i tehničke vage su deo potrebne opreme za ovakvu proizvodnju.
– Trenutno najviše proizvodimo sadnice kupine, maline, borovnice i muškatle, ali imamo i tehnologiju za proizvodnju mnogih podloga za kalemljenje voća i lešnika, što bi moglo biti vrlo značajno za domaće tržište. Pored voćnih sadnica, posedujemo tehnologije za proizvodnju sadnica cveća, na primer hrizantema, hosti, mesožderki i drugih. Gotovo svaku biljnu vrstu moguće je razmnožavati ovom tehnologijom. Neke vrste, poput oraha, vrlo su zahtevne u određenim fazama proizvodnje, dok se, recimo, hrizanteme svrstavaju u jednu od lakših. Svaka biljka, pa nekada čak i sorta unutar vrste, ima svoje zahteve u proizvodnji. Težina razmnožavanja neke biljne vrste velikim delom zavisi od maštovitosti istraživača –naglašava Đenišić.
On navodi da tržište za sadnice njegove laboratorije trenutno predstavljaju strane kompanije iz Nemačke i Poljske i da je zato najveći deo proizvodnje trenutno usmeren na njihove potrebe, ali i da pregovara s jednom od renomiranih holandskih kompanija za proizvodnju cveća. Po njegovim rečima, u pogledu transporta nema problema jer biljke putuju u specijalnim kutijicama za transport biljaka iz laboratorije.
Ognjen Đenišić navodi da je u posao krenuo na fakultetu, a da je tamo mašta učinila svoje i proširila okvire čime se baviti nakon diplomiranja.
– Želje za radom, uspehom i usavršavanjem na ovom polju ni jednog trenutka nije manjkalo – rekao je Đenišić. – Malo po malo, prvenstveno uz sopstvena istraživanja, krenula su dodatna usavršavanja u Italiji, Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i kada se na to doda podršku profesora s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kolega i saradnika s kojima i dan danas radim i sarađujem, dobijamo firmu “In vitro”, koja će tek nastaviti da ulaže u inovacije i istraživanja u poljoprivredi.
Izvor: Dnevnik
Foto: invitros.rs
