Pre same sadnje, potrebno je obeležiti mesta za sadnju onako kako je predviđeno projektom, kako u pogledu rasporeda voćaka, tako i u pogledu rastojanja između redova i u redu. Rastojanje između redova voćaka zavisi od voćne vrste, podloge, sorte, tipa zemljišta, uzgojnog oblika krune itd. Rastojanja za pojedine voćne vrste zavise od uzgojnih oblika i različitih podloga. Raspored voćaka u voćnjaku može biti u vidu trougla, kvadrata, pravougaonika ili po izohipsama. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.
Kada je izvršena priprema zemljišta, onda se pristupa obeležavanju redova i mesta za sadnju voćaka što nije nimalo lak posao. Ukoliko se radi o velikoj površini, onda se svaka tabla posebno razmerava vodeći računa da se redovi u parcelama poklapaju. Pravac redova treba da bude sever-jug.
Prvo se određuje pravac osnovnog reda koji treba da bude na najdužoj strani. Da bi se odredila mesta u ostalim redovima, potrebno je da se, u odnosu na prvi red, povuku linije koje su upravne na taj red i sa jedne i sa druge strane. Na velikim površinama prav ugao se iznalazi pomoću teodolita ili prizme, a na manjim površinama pomoću običnih kanapa. Potrebno je imati tri kanapa dužine 30, 40 i 50 m. Uzme se kanap od 30 m i odmeri se od krajnje tačke A na liniji AB 30 m i tu se zabode kočić, zatim se u pravcu AG odmeri dužina od 40 m. Zatim se sa mesta gde je obeleženo 30 m zategne kanap dužine 50 m i kanap AG pomera dok se ne spoje.
Na taj način se formira prav ugao, a onda se pristupa formiranju pravog ugla na drugoj strani.Kada su određeni pravi uglovi, pristupa se određivanju osnovnih linija tj. određivanju glavnih redova, a zatim mesta za sadnju u redovima koja se obeležavaju kočićima. Kada je izvršeno obeležavanje mesta za sadnju, pristupa se sađenju voćaka.
R.D.J.
