Nebojša Stamenović, poznatiji kao Neša Travka iz Niša, iako ima deset zanatskih diploma i jednu fakultetsku, najviše voli da se bavi kulinarstvom i travarstvom. Za sebe kaže da je ljubitelj prirode, lekovitog bilja i pečuraka.
Piše: Jelena Lukić
Intenzivno druženje s prirodom počelo je posle bombardovanja 1999. godine. Tada sam krenuo da planinarim i da obilazim manastire. Upoznavao sam biljke i njihova lekovita svojstva, učio sam od profesora fakulteta kojima je to struka. Kad uberem neku biljku, odem kod njih da mi kažu kako se zove, koji je latinski naziv. Učio sam i od lokalnih travara. I dalje učim, jer svaki dan upoznajem neku biljku i saznajem nešto o prirodi – kaže Neša koji ima i diplomu vodiča planinara.
“Kuća čaja” i lekovite šetnje
Kada se zapitao šta mi to zapravo jedemo i shvatio koliko se nezdravo hranimo, počeo je da sakuplja stare recepte, ali i da sam kombinuje namirnice biljnog porekla, lekovite biljke koje je lično ubrao i začine koje je pravio. Ljubav prema kulinarstvu i zdravoj hrani nije čuvao samo za sebe. Svoju kuhinju otvorio je i za goste, pa tako u svojoj popularnoj ,,Kući čaja”, ili kako je još zovu ,,Kuća s trave” u gradu na Nišavi, priprema obroke od povrća, voća, šumskih plodova, gljiva i lekovitog bilja. U restoran sve češće svraćaju i turisti iz inostranstva, ali svi moraju prvo da se najave, zbog neobičnog radnog vremena.
Restoran je zatvorenog tipa. Kakav je restoran, takvo je i radno vreme. Preko nedelje radimo kad možemo, subotom kad hoćemo, a nedeljom i praznicima, ič ne radim – kaže šaljivo Neša.
Neša Travka često organizuje edukativne šetnje po prirodi, kako bi se ljudi upoznali sa biljkama koje rastu oko nas.
Jedna od tih edukacija bila je o korovskom bilju. Biljke smo brali, a zatim ih i jeli. Pohovali smo koprivu, brali crni slez i od njega pravili pire. Crni slez je korovska biljka koja svuda raste, ali je niko ne koristi. Aristotel je obožavao crni slez jer ima odličnu kombinaciju kalijuma i kalcijuma. Razbija tvrde sluzi u organizmu, a oblaže ga dobrim sluzima. Raste svuda oko nas. Od belog sleza, na primer, može da se koristi list za sarmice. Loboda ili pepeljuga je korov, a vrlo je ukusna i može da se jede – ističe Neša.
Belo brašno samo u slavskom kolaču
Stamenović kaže da treba da koristimo biljke koje rastu u okruženju, a ne one koje se uvoze sa drugih kontinenata, jer njih naš organizam ne može da ,,pročita”. Njegov savet ljudima je da spremaju hranu koju su pripremale njihove bake od biljaka koje ovde rastu.
-Priroda nam je dala mnogo biljaka, a to ne koristimo. Koristimo dvadesetak vrsta biljaka, a mogli bismo i preko 200 koje rastu kod nas. Ima puno jestivog bilja, cveća koje može da zameni druge vrste bilja i da oplemeni našu svakodnevnu ishranu. Ljudi treba da prate sezonu i tako koriste biljke. Žalosno je što ne koristimo dovoljno biljke koje rastu oko nas – smatra naš sagovornik.
Primetio je da se sve više ljudi okreće prirodi pa ga kontaktiraju i informišu se. Ipak, najbolje bi bilo da se deca odmalena edukuju kako da se hrane.
-Priroda nam je sve dala, ali se ne interesuju svi ljudi za to. Treba stalo pričati i pisati pa će valjda da se urazume. Može lepo i ukusno da se sprema i samo od biljaka, potrebno je da se biljke poznaju i potrebna je mašta – naglašava Neša.
Iako je iz Niša, gde su glavni specijaliteti pljeskavice, ćevapi i vešalice, Neša preporučuje ishranu bez mesa i belog hleba.
– Naš je izbor da li ćemo da jedemo hleb od belog brašna i pljeskavice, ili ono što nam je priroda dala. Naše bake i deke su jeli crni hleb, a od belog brašna se pravio kolač za slavu. Samo za slavu su jeli beli hleb i meso, a sada svaki dan jedemo meso. Važno je da naučimo da jedemo umom, a ne očima – poručuje Nebojša Stamenović.
Pečurke, sočivo i pirinač umesto mesa
Od pečuraka može svašta da se pravi. Postoje lekovite pečurke koje čiste organizam, od njih pravim i začine. Sarme pravim od vinove loze, lista lipe, blitve ili rena, a nadev je od pirinča, žita, pečuraka i povrća. Bamija je odlična za čorbe i gulaše. Treba jesti sočivo i pirinač, jer se tako povećava unos proteina. Iz tog jela usvaja se 28 odsto proteina, a kada pojedeš 100 grama mesa, usvaja se pet odsto proteina. Meso ti se četiri dana razvlači po organizmu, a sočivo i pirinač za dan i po odu. I dobija se neverovatna snaga. Zato jedan dan treba jesti sočivo, drugi pirinač, treći pasulj, četvrti bob – preporučuje Neša i dodaje da se pre obroka pije voda, a posle rakija, i to rakija travarica sa 33 vrste biljaka.
Ističe da treba jesti neprskano voće i povrće. Glina za piće je dobra za izbacivanje teških metala, soda bikarbona smanjuje kiselosti organizma, kičica čisti jetru, gljiva hrastova sjajnica krvne sudove, a za detoksikaciju je dobro mućkati maslinovo ulje u ustima ujutro i uveče po 20 minuta.
Lekovito bilje, kaže Neša, treba brati na tri različite lokacije jer se tako dobija najbolji čaj.
Svaka trava vuče iz zemlje razne minerale, a na različitim mestima je različit sastav zemljišta i minerala. Suši se na promaji, na tamnom mestu, uvezana u vezice. Ja ne koristim čaj iz kesice. Lekovito bilje najčešće berem na Suvoj i Staroj planini, kao i na Rtnju. Samo dve lekovite biljke mogu da se piju non stop, a to su kopriva i majčina dušica, a sve ostale se piju desetak dana pa se pravi pauza. Takođe je bitno da se ne koriste biljke koje su stajale dve godine od sušenja, jer nakon isteka tog roka u biljkama više nema eteričnih ulja – kaže Nebojša Stamenović.
Zahvaljujući nesvakidašnjim receptima, Nebojša Stamenović je dobio i svoju emisiju na Kičen kanalu, gde kuva i deli savete o zdravoj ishrani.
Kuvar u Hilandaru
Neša kaže da mu je jedno od najlepših iskustava u životu bio trogodišnji boravak u Hilandaru, gde je radio kao kuvar.
Prijavio sam se, prošao probu i tako sam počeo da kuvam. Interesovalo me je bilje sa Svete Gore. Grci vole samoniklo bilje i od njih sam puno naučio o lekovitim travama koje sam koristio tamo za spremanje jela i za salate. Mediteran je bogat raznim biljkama. Njihova kuhinja je vrlo ukusna. Tamo se koristi voda s izvora, a kuva se na šporetu na drva ili plin. Kuva se uz molitvu i odmah se pojede, tako da se ništa ne podgreva i sve je sveže – kaže Stamenović.
Čorba od 100 vrsta gljiva
Na Danima gljiva u Ćupriji Neša Travka je pripremio čorbu od 100 vrsta gljiva koju je degustiralo isto toliko posetilaca ove manifestacije. Osim pečuraka, u kotliću se našlo i povrće, kao što su luk, šargarepa, paškanat, celer.
Prvo se stavlja tvrdo povrće kao što je šargarepa, pa zatim mekše povrće. Uprži se povrće, doda se voda, zatim pečurke, a onda so, biber i drugi začini. U čorbi ima 100 vrsta gljiva, a možda i više, naravno, jestivih. Najviše ima bukovače i šampinjona, zatim sedam, osam vrsta vrganja, sunčanice, lisičare, hrastove panjevčice. Zaboravio sam da stavim peršun, ali sam zato nabrao lobodu, odnosno, pepeljugu. To je korovska biljka, raste svuda oko nas, a hranljivija je od spanaća. Ona se doda na kraju kuvanja – objašnjava Neša.
