Heljda je vrlo stara i medonosna biljka koja potiče iz Azije i gaji se zbog zrna koje je dobro svarljivo, a služi i kao dijetalna hrana. Oljuštene plodove koristimo u ishrani na više načina. Nesamlevena zrna služe za spremanje različitih kašastih jela, dok brašno mešamo sa pšeničnim i raženim i od te smeše pravimo hleb velike svarljive vrednosti.
Heljda je biljka veoma skromnih zahteva. Smatra se da spada među gajene biljke sa najskromnijim zahtevima u odnosu na uslove spoljne sredine. Dosta je osetljiva na mrazeve, ali zbog kratke vegetacije, uspeva i u severnijim, hladnijim brdsko-planinskim uslovima. Ukoliko je prerano posejemo mogu u potpunosti da je unište kasni prolećni mrazevi. Heljda se najčešće gaji na slabijim zemljištima ali najbolje uspeva na plodnim zemljištima neutralne ili blago kisele reakcije. Kao najbolji predusevi za heljdu pokazali su se svi usevi rane letnje berbe.
Kao glavni usev najbolje uspeva na zemljištima koja su pravilno pripremljena posle ozimih strnina,kao i zrnenih mahunarki kao što su pasulj, grašak i soja. Međutim, heljda se gaji i kao postrni usev posle ranih preduseva, u sistemu dve žetve godišnje. Zbog kratke vegetacije rano oslobađa zemljište, pa se smatra veoma dobrim predusevom za sve ozime i jare useve.
Za heljdu koju gajimo kao glavni usev, osnovnu obradu zemljišta treba izvesti ranije tokom jesenjeg perioda na dubinu 20-30 cm. U uslovima redukovane obrade zemljište često posle žetve pravih žita obrađujemo samo teškim tanjiračama na dubinu od 15 cm. Finu predsetvenu obradu treba uraditi kvalitetno sa 1-2 kultiviranja setvospremačem ili drljačom. Ishrana ima veliki značaj u proizvodnji heljde. Glavnu ulogu u ishrani imaju azot, fosofor i kalijum. Od mikroelemenata važnu ulogu imaju bor, cink, mangan, molibden i bakar. Od organskih đubriva, stajnjak ima važnu ulogu u snabdevanju biljaka glavnim elementima i mikroelementima. U ovom slučaju, za heljdu je najbolje stajnjak uneti u zemljište još pod predusev. Ukoliko je zemljište izrazito siromašno hranivima i nije đubreno, tada se može pre obrade pođubriti sa oko 50-60 kg/ha azota, 50-60 kg/ha fosfora i 60-70 kg/ha kalijuma. Polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva treba zaorati u jesen. U pripremi zemljišta za setvu uneti ostatak tih đubriva kao i do polovine azotnih đubriva. Ostatak azotnih đubriva aplicira se u prihrani 15 dana nakon nicanja i u cvetanju ( 15 dana nakon prve prihrane ). Mere nege zavisi od načina setve. Posle setve, vrši se valjanje u koliko je to potrebno. Nakon nicanja, vrši se međuredno kultiviranje. Vrlo važna agotehnička mera je i navodnjavanje posebno ukoliko se gaji kao postrni usev. Neophodan način nege je i dopunsko oprašivanje pomoću pčela . Zaštita od koraova, herbicidima, vrši se pre setve ali i tokom vegetacionog perioda. Žetva heljde, obavlja se kada je 2/3 zrna dobilo mrku boju. Veoma je bitno odrediti pravi momenat žetve, jer heljda neujednačeno cveta.
Autor: Smiljka Mojsović, PSS Sombor
