Akadedmik Dragan Škorić, pozdravljajući učesnike Savetovanja o savremenoj proizvodnji voća danas u prepunm velikom amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pozvao je voćare da se udružuju i da sami preuzmu poslove prerade i izvoza svojih proizvoda. Poziv da se udružuju u zadruge i tako lakše dođu do nasjavremenije mehanizacije i opreme uputila im je i Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, a pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu dr Mladen Petraš preneo je podršku ovakvim skupovima kao svojevrsnom transferu znanja iz visokoškolskih i naučnih institucija u poljoprivrednu proizvodnju. Direktorica Dnevnika a.d. i glavna i odgovorna urednica revije „Dobro jutro“ Gordana Živković, u pozdravnoj reči na ovom tradicionalnom skupu, predstavila je izdavački projekat kojim se nauka i struka stavljaju na praktičan način u službu razvoja srpskog agrara. Reč je o prvoj seriji od 20 džepnih knjiga o najsavremenijim trendovima voćarske, povrtarske, vinogradarske proizvodnje, koja je predstavljena u holu Fakulteta.
Radni deo Savetovanja, u organizaciji Društva voćara Vojvodine i novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, počeo je predavanjem profesora dr Zorana Keserovića o novim izazovima u proizvodnji jabuke, trešnje i kajsije, s posebnim osvrtom na tehnologije, sorte i podloge. Zašto smo radili voćarsku rejonizaciju Srbije, upitao je istaknuti profesor, ako ćemo i dalje podizati voćnjake na lokacijama gde su agroekološki uslovi nepovoljni. Naveo je primere zasada kajsije u Vojvodini, koji stradaju od kasnih prolećnih mrazeva.
Profesor Keserović osvrnuo se na veliki razvojni zamah našeg voćarstva u poslednjih dvadesetak godina. Zahvaljujući tome što su voćari među prvima shvatili značaj uvođenja novih tehnologija, prlagođenih klimatskim promenama, proizvodnja je gotovo utrostručena, a malina, jabuka, smrznuta višnja i zamrznuta kupina našle su se među prvih deset izvoznih proizvoda. Veoma brzo raste i izvoz naše borovnice, koju proizvodimo u najsavremenijim zasadima i uz poštovanje struke i nauke. Međutim, primetio je da tek oko 11 odsto svih voćnjaka u Srbiji ima sisteme za navodnjavanje, a obilaskom u uporednim analizom stanja na jednom broju plantaža zapazio je „male“ propuste zbog kojih nastaju velike štete. Detaljno je govorio o izboru sorti i podloga, na primer, o značaju proređivanja za kvalitet i tržišnu vrednost plodova, o savremenim načinima za uspešnije oprašivanje…
Usledila su predavanja Jovane Knjeginjić iz Delta agrara o iskustvima u proizvodnji klupskih sorti jabuke i prof. dr Nenada Magazina o suzbijanju skalda kod jabuke. Posle pauze s osveženjem, voćari su saslušali još nekoliko aktuelnih tema: o kritičnim tačkama primene 1-MSP pred i nakon berbe, u cilju dobijanja i očuvanja kvaliteta plodova jabuke i kruške, govorio je Slaviša Šestić, o iskustvima u proizvodnji sorti oraha s lateralnom rodnošću Dragan Madžovski, o suzbijanju najvažnijih bolesti i štetočina leske i oraha sa lateralnom rodnošću dr Marko Injac, o iskustvima u proizvodnji stonih sorti maline, kao novoj šansi našeg malinarstva, Božo Joković iz „Agro eko voća“ u Arilju.
U panel diskusiji na temu „Novi izazovi u plasmanu i potrošnji jabuke – kako dalje“ učestvovali su prof. dr Nenad Magazin, Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Gojko Zagorac iz kompanije „Ćirić agro MĐŽ“, Julka Toskić iz AgroBrand-Srbija, Nikola Nenadović iz krčedinske Agrounije, Dušan Milivojević iz Apple World d.o.o. iz Riđice i Nikola Kotarac, direktor Zemljoradničke zadruge „Složni voćari“ iz Novog Slankamena.
R. D. J.
