Od svih sapuna, onih najmirišljavijih, ručno pravljenih, industrijskih, meni je ostao u živom sećanju i dan danas osećam miris domaćeg sapuna od masti. Satima je baba u loncu, specijalno za to namenjenom, kuvala mast i sodu, nadgledajući kad će provreti, kad je gotov, kakav li će biti, da ne prekuva pa da propadne. I nikad nije propao. Uvek bi to bile velike kocke koje, čini mi se, nikad nismo mogli da potrošimo. A njima smo se kupali, prali kosu, prali veš – sve je fleke skidao, kosa bi nam bila paperjasta, koža meka, al je trebalo vremena da izlapi onaj osećaj masti. Mada, niko nije ni mario, važno je da si čist. Ih, zamalo da zaboravim. Imali smo i taj jedan stajaći, onaj što se na kanapu kačio u posebnu prostoriju, čisto da miri. Njega je baba kao relikviju čuvala, čak i kad je miris izlapeo. U detinjstvo, oprano tim domaćim, belim sapunom, vratila me je pre nekoliko dana jedna domaćica čiji je brend Šerbetovo zrno.
- U šest litri vode sipa se kila sode, razmuti se i stavi se pet kila masti. Onda se promeša par puta i stoji 48 sati – priča gospođa, grickajući lagano kulen isečen na tanke kolutove, dok sin joj stavlja na tezgu slaninu, onu sapunjaru pet prsta debelu. Uz taj slatki zalogaj koji prekidamo, nastavlja dalje.
- Kad odležu onda se kuva. Kad se istopi sve i počne da vri, još posle toga nekih 25 minuta – kratko objašnjava, dok meni kroz glavu prolazi šta sve njime može da se pere.
- Skida fleke, masnoću, možete da perete i veš i da se kupate njime. Nekad su ljudi prali kosu njime, neki i sad peru, kažu da je dobar za perut. Ja ne perem kosu njime, ali za fleke znam da je dobar. Kažu mi da i tepihe peru njime – nabraja jedući i dalje onaj kulen, parče po parče.
- Treba mu par sati da se stvrdne i onda se seče, jer ako se puno stvrdne ne može da se seče. Da se lepo isuši i počne soda da izlazi iz njega treba mu par dana. Sve zavisi od vremena, leti je drugačije, a drugačije zimi – zaključila je domaćica iz Aradca. I ostavih je da priča sa pristiglim mušterijama, meni nešto toplo oko srca, kao da je sve ono loše što je život doneo s godinama, oprao taj jednostavni beli sapun.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
