Vinogradarske breskve, u narodu poznate i kao šeftelije, vekovima su bile neizostavan deo srpskih vinograda. Nekada su se sadile između redova vinove loze, a i danas imaju svoje mesto u voćnjacima i starim vinogradima.
O njihovim karakteristikama, uzgoju i upotrebi razgovarali smo sa Zvezdanom Stefanovićem, vlasnikom rasadnika Polis.
Govoreći o razlikama između vinogradarskih i običnih breskvi, Stefanović objašnjava da je njihova osnovna specifičnost u tome što nisu kalemljene.
– To su divlje breskve koje rastu iz sopstvenog izdanka. Pošto nisu kalemljene, genetika odlučuje kakav će plod biti – zelene, žute ili crvenožute boje. U odnosu na kalemljene sorte, plodovi su uglavnom sitniji – kaže on.
Kada je reč o uslovima gajenja, vinogradarske breskve nisu zahtevne. Prema njegovim rečima, uspevaju praktično u svim krajevima Srbije.
– U principu, nemaju posebne klimatske zahteve. U celoj Srbiji daju izuzetno dobre rezultate. A od njih se dobija i najlepša rakija – ističe Stefanović.
Za sadnju postoje dva pogodna perioda. Prolećna sadnja obavlja se od kraja februara do početka aprila, dok je jesenja ipak preporučljivija.
– Može da se sadi u martu i početkom aprila ali je najbolje da se sade krajem oktobra i tokom novembra, pa sve dok ne padne sneg, otprilike do sredine decembra – objašnjava on.
Plodovi sazrevaju tokom leta, a vreme berbe zavisi od sorte.
– Beru se u avgustu i septembru, u zavisnosti od sorte.
Na pitanje da li su plodovi više kiseli ili slatki, odgovara bez dvoumljenja:
– Slatke su i imaju pravi ukus breskve. Iskreno, njihov ukus mi je lepši od obične breskve. Prelepe su za jelo.
Vinogradarske breskve poznate su i po dobroj otpornosti na bolesti.
– Otpornije su na bolesti od kalemljenih sorti. Najčešće ih napada kovrdžavost lista, a ostalo zavisi od godine, vremenskih prilika i pojave insekata. Ne može se unapred precizno reći šta će ih napasti u toku jedne sezone – objašnjava on.
Nekada su šeftelije bile nezaobilazan prizor u vinogradima, gde su se sadile između redova vinove loze. Ta praksa se, kaže, i danas može videti.
– Praktikuje se i dalje. Malo zaklanjaju vinovu lozu, ali nemaju gustu lisnu masu, tako da joj uglavnom ne smetaju. U starim vinogradima često ćete ih i danas pronaći.
Govoreći o ovogodišnjem rodu, Stefanović ističe da su vremenske prilike bile veoma povoljne.
– Ove godine rod je idealan za sve voćne vrste, a posebno za vinogradarsku breskvu, koja je i inače otpornija.
Može u džem, kompot i rakiju
Osim što se jedu sveže, šeftelije imaju široku primenu u preradi.
– Od njih mogu da se prave džemovi, pekmezi, kompoti, a posebno su cenjene za rakiju – kaže on.
Upravo za rakiju vezuje i jednu ličnu uspomenu.
– Moj pokojni otac je jednom ispekao rakiju od vinogradarske breskve jer nam je rod bio izuzetno bogat. U životu nisam popio lepšu rakiju – priseća se Stefanović.
Kada je reč o nutritivnim vrednostima, one se ne razlikuju značajno od običnih breskvi i nektarina. Za kraj razgovora dodaje da postoji i jedna posebna kalemljena sorta koja zadržava karakterističan ukus vinogradarske breskve ali daje znatno krupnije plodove.
– Postoji sorta koja se kalemi, a ima ukus kao vinogradarska breskva. Veoma je lepa i plodovi su krupni kao kod obične breskve. U suštini se vodi kao vinogradarska ali zbog kalemljenja ne daje sitne plodove kao tradicionalne šeftelije – zaključuje Stefanović.
Piše: Dijana Maksimović
