Prolećna setva trebalo bi da se obavi na površini nešto većoj od 2,5 miliona hektara, a najveće površine, kako se očekuje zauzeće kukuruz, potom uljarice i šećerna repa. Po kalkulacijama ratara, predstojeća setva biće skuplja i do 50 odsto od lanjske. Inputi jesu poskupeli kažu ratari i ističu da je i Vlada Srbije izašla sa setom mera pomoći ratarima, među kojima je i povećanje direktnih davanja po hektaru sa 4.000 dinara na 8.000 dinara po hektaru.
Poljoprivrednici kažu da će sejati one biljne vrste koje imaju dobre cene na berzama i koje ne zahtevaju velika ulaganja.
„Ove godine će biti izgleda više soje kod nekih ljudi, zbog toga što je jeftinija proizvodnja, soja ne zahteva toliko đubriva, ne zahteva seme, nije hibrid I ljudi ostavljaju dosta svoga semena I ona će biti više zasejana“, rekao je Stevan iz Čuruga.
A, zbog skupih inputa, biće skuplja i prolećna setva.
„Setva će biti sigurno skuplja za 30 do 40 odsto u odnosu na prethodne godine, to je sigurno otišlo je gorivo i đubrivo i zato će setva biti skuplja, a mi moramo posejati, pa šta bude bude“, smatra Vlastimir Trifunović.
Pomoć u beskamatnoj nabavci đubriva, ograničenje cena dizela uz povećanje subvencije po hektaru sa 4.000 na 8.000 dinara, podsticajna je podrška Vlade Srbije ratarima u zasnivanju nove proizvodnje.
„Ove su dobre mere Vlade, jer su ograničili cenu goriva i ove subvencije koje su nam dali od osam hiljada dinara po hektaru što će biti kako sam čuo za nekoliko dana, dobro će nam doći u zasnivanju nove proizvodnje“, dodao je Maksimović.
Podsetimo na to da je prošle godine pod kukuruzom bilo nešto više od milion hektara, sojom preko 240 hiljada hektara, suncokretom više od 208 hiljada hektara i šećernom repom oko 40 hiljada hektara oranica.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
