Blagotvorno dejstvo celera na organizam odavno je poznato u narodnoj medicini. Upotrebljava se samo gajeni, vrtni ili pitomi (Apium graveolens L.). Divlji se retko koristi, jer ga u prirodi ima malo, a jakog je i neugodnog mirisa.
Prikuplja se tokom jula i avgusta. Odsecaju se štitovi s poluzrelim plodovima, koji se posle dozrevanja i sušenja otresu. Sastojci semena podstiču izlučivanje tečnosti iz organizma preko kože, bubrega i bešike, čisteći ga od štetnih materija. Smanjuju i nadimanje i grčeve, reumatske i druge tegobe.
Naročitog je mirisa i ukusa koji potiču od etarskog ulja – sadrže ga svi delovi biljke, a seme čak do 3 odsto. Uprkos tome, ono se kod nas retko koristi. Uglavnom se upotrebljavaju koren, lisne drške (rebra) i listovi, koji osim hranljive imaju i lekovitu vrednost. U nekim zemljama se od semena prave preparati za smanjenje apetita, jačanje organizma i nervnog sistema.
Trebalo bi ga izbegavati u toku trudnoće i akutne upale bubrega. Moguće su i alergijske reakcije na koži, naročito kada su osobe osetljive na polen. Neki sastojci iz semena i biljke mogu da izazovu fotodermatitis, te ako se uzima u većim količinama ili koriste preparati na osnovi semena, neophodna je zaštita od sunca.
Od semena može da se napravi napitak koji blagotvorno deluje na organizam – kašika osušenih, zdrobljenih plodova prelije se sa 150 mililitara proključale vode, ostavi u poklopljenom sudu pet do deset minuta i procedi. U toku dana piju se dve–tri šolje ohlađenog napitka pre obroka. Poželjno je da se konzumira sveže pripremljen.
R.D.J.
