Semenarstvo i poljoprivreda regiona nalaze se na ključnoj prekretnici. Klimatske promene, suše, nestabilni tržišni uslovi i pooštravanje regulativa o hemijskom tretiranju semena stavljaju ratare i semenarske kuće pred do sada najveće izazove. Na ovogodišnjim, 13. Semenarskim danima regiona u Vršcu, stručnjaci, predstavnici nadležnih institucija i vodećih kompanija okupili su se kako bi kroz otvoreni dijalog i razmenu iskustava potražili rešenja za održivu budućnost agrara.

Centralni događaj skupa bila je panel-diskusija pod nazivom „Sertifikovano seme“, na kojoj se razgovaralo o temama koje prevazilaze same poljoprivredne prinose — o znanju, poverenju, odgovornosti i strateškom usmerenju cele industrije.

Dostupnost sertifikovanog semena i tehnološki napredak

Uprkos izazovnim vremenima i predstojećoj setvi, iz privrednog sektora stižu uveravanja da je tržište adekvatno snabdeveno kvalitetnim repromaterijalom.

Zoran Tomašev, rukovodilac razvoja u kompaniji „Delta Agrar“, naglašava da je seme osnovni temelj prinosa i da su domaći proizvođači spremni za setvenu sezonu.

– Što se tiče samog semena strnih žita, ono je proizvedeno, dorađeno i distribuirano, tako da se nalazi blizu poljoprivrednih proizvođača i oni manje-više mogu da krenu u setvu. Jako je bitno da napomenemo da je seme odličnog kvaliteta, dorađeno po najvišim svetskim standardima. Sa semenom, odnosno genetikom, mi postavljamo potencijale prinosa – genetika određuje seme, a sve ostalo od samog tretmana semena pa nadalje je agronomija. Upotreba najkvalitetnijeg, sertifikovanog semena jedna je od osnovnih stvari u ostvarivanju visokih prinosa i pruža sigurnost proizvođačima u ovim izazovnim vremenima – istakao je Tomašev.

On se osvrnuo i na dugoročnu viziju semenarstva u Srbiji i regionu.

– Mi semenarstvo vidimo kao našu stratešku odrednicu. Srbija je u centru regiona i imamo tradiciju – naš DNK je vezan za semenarstvo. Smatram da treba postaviti jasnu državnu strategiju, uz privatne inicijative kompanija koje žele da rade. Region je naša šansa.

Iskustva iz regiona: Primer Hrvatske u suzbijanju semena sa tavana

Jedan od ključnih problema sa kojima se susreću sve zemlje u okruženju jeste pad prodaje deklarisanog semena i ekspanzija korišćenja takozvanog „farmačkog semena“ ili semena sa tavana. O tome kako je Hrvatska odgovorila na ove izazove govorio je Goran Jukić iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH).

– Važni su ovakvi susreti jer se na njima dobiju informacije kakva je situacija u semenarstvu i ostalim povezanim granama u našem okruženju, jer imamo slične probleme. Napravili smo korak napred osnivanjem nacionalnog tela, nekadašnjeg Zavoda za semenarstvo, a danas dela HAPIH-a, gde smo od početka dobili javna ovlašćenja za sve poslove iz područja semenarstva, od priznavanja i zaštite biljnih sorti do inspekcije i stavljanja semena na tržište. Zbog te sinergije sa ministarstvom postali smo izuzetno brzi u rešavanju problema – naglašava Jukić.

On je objasnio i konkretne stimulativne mere koje su podigle udeo sertifikovanog semena na oko 70%.

– Prepoznali smo problem upotrebe farmerovog semena kojim se šire karantinski štetni organizmi. Poslednje što je usvojeno jeste program potpore za setvu sertifikovanog semena strnih žitarica i soje, gde naši farmeri, uz osnovna plaćanja, dobijaju još dodatnih 50 evra po hektaru ako seju sertifikovano seme. Ta mera je zaustavila dalji trend rasta upotrebe semena sa tavana.

Institucionalna podrška i očuvanje domaće selekcije

Predstavnici državnih organa i stručnih službi Srbije ističu da naša zemlja poseduje izuzetne prirodne i naučne potencijale, ali da je neophodno prilagođavanje evropskim standardima i zakonodavstvu.

Predrag Jović direktor Uprave BiH za zaštitu bilja ukazuje na važnost spajanja domaćih i svetskih standarda.

– Seme je praktično početak svake biljne proizvodnje i bez kvalitetnog semena ne možemo računati na kvalitetan prinos. Srbija je veoma atraktivno tržište i prisustvo najvećih svetskih kompanija dovoljno govori o tome da postoje povoljni preduslovi za organizovanje semenarske proizvodnje. Naš zadatak je da intenzivno radimo na stvaranju zakonskih pretpostavki i usaglašavanju sa pravilima Evropske unije. Ali ono što moramo po svaku cenu očuvati jeste naša domaća selekcija. Imamo izvanrednu naučnu bazu i naučne institute čiji proizvodi lako nalaze put i do najzahtevnijih svetskih tržišta – kazao je Jović.

Predstavnica Semenarske asocijacije Srbije, dr Svetlana Balešević-Tubić, podsetila je da Asocijacija ove godine obeležava jubilej, četvrt veka postojanja, naglašavajući neophodnost promene svesti u agraru.

– Moramo biti svesni da moramo menjati određene navike i tradiciju u našoj poljoprivredi. Imamo klimatsku realnost i globalne trendove koji nas primoravaju da se menjamo. Svi, od poljoprivrednog proizvođača do donosilaca odluka, moramo shvatiti da je neophodno uvoditi nove biljne vrste i tražiti alternative. Naš cilj je da sačuvamo i razvijamo domaću nauku i oplemenjivačke kuće, ali i da stvorimo klimu da sve kompanije, bilo domaće ili strane, zadrže svoju proizvodnju i doradu semena ovde u Srbiji. Jer sa semenom sve počinje. Seme je snaga poljoprivrede – izjavila je Balešević-Tubić.

Izazovi na terenu: Prilagođavanje suši i restrikcijama u zaštiti bilja

Stručnjaci i proizvođači sa terena upozoravaju na tehničke i ekološke barijere sa kojima se susreću pred početak ove setvene sezone.

Viktor Sabo iz kompanije „Cosun-Cereal“ iz Sremske Mitrovice ukazuje na dva ključna problema sa kojima se suočavaju dorađivači i proizvođači.

– Prvi je hemijsko tretiranje semena, odnosno konstantna zabrana aktivnih materija kako u Evropi, tako i u Srbiji, što drastično sužava izbor zaštite od insekata, ptica i glodara. Drugi problem je pad prodaje deklarisanog semena i ne kontrolisana kupovina preparata za tretman od strane neovlašćenih dorađivača. Neophodno je da se kontrole poostre kako bi zaživela veća upotreba sertifikovanog semena – rekao je Sabo.

Sa druge strane, agronomski aspekt pripreme zemljišta u uslovima ekstremne suše analizirao je dr Nikola Hristov iz stručne službe „Agro Sava“.

– Nažalost, poljoprivredni proizvođači će i ove godine biti u velikom problemu zbog nedostatka padavina. Zemljište je izuzetno tvrdo i onemogućava konvencionalnu obradu. Upotreba deklarisanog semena pokazuje trend pada jer proizvođači posežu za starom navikom – setvom semena sa tavana. Koristim priliku da apelujem na ratare da pronađu finansijsku mogućnost i poseju sertifikovano seme, jer seme iz sopstvene režije nosi ozbiljne rizike koji se na kraju direktno odražavaju na pad prinosa i profitabilnosti. Ipak, verujem da će naši ratari naći način da prevaziđu ove izazove i uspešno privedu setvu kraju – rekao je dr Hristov.

Poruka sa 13. Semenarskih dana regiona jasna je i nedvosmislena – stabilnost poljoprivredne proizvodnje ne može se graditi na kompromisima sa kvalitetom. Sertifikovano seme, uloženo znanje, primena savremenih tehnologija i tesna saradnja struke, privrede i države jedini su siguran put ka savladavanju klimatskih i tržišnih izazova koji predstoje.

Zorana Ljubojev