Salata dobro podnosi niske temperature, mlada biljka može bez oštećenja da izdrži i kratkotrajni mraz do -8 stepeni, a kako raste, povećava se njena otpornost na niske temperature. Za rast ovo povrće traži dosta svetla, ne odgovaraju joj senoviti delovi bašte u kojima formira sitnu, rastresitu glavicu. Najviše joj prijaju dobro obrađena i laka zemljišta s dosta humusa, neutralne rN vrednosti. Na malom posedu salate se najčešće seju kao međuusev između luka i rotkvica, graška, kupusnjača, jagoda, spanaća, i cvekle, jer dobro pokrivaju zemljište i sprečavaju rast korova a seju se posle graška i boranije, ali ne i na parcelama na kojima su se gajili krompir i druge salate.

Piše: Svetlana Mujanović