Veljko Vuković, Aleksandar Maksimović, Đurađ Krpić, Tomo Grabovica, Miša Slavnić i njihov drug među njima poznat kao Šuki iz Banja Luke, u Republici Srpskoj, prijatelji su već dugi niz godina. Gde god da se sastanu uvek im je lepo zajedno. Ipak najlepše im je kada negde zasednu za stolom pa uz dobru kapljicu otegnu razgovor do duboko u noć. Miša im u tome jedini kvari prosek, ali kada se zakašlju on je uvek tu za njih da pomogne sa svojim melemima spremljnim od lekovitog bilja koga godinama neumorno bere na Vlašuću.
Prilikom jednog takvog druženja Veljko je kao bivši direktor železnice, a sada aktivan član “Udruženja za zaštitu uskih pruga” u svom gradu, predložio da obnove gotovo potpuno zarđalu parnu lokomotivu koja godinama stoji u njihovoj gradskoj železničkoj radionici. Iako je naglasio da je zub vremena dobrano nagrizao ovu nekada moćnu mašinu oni nisu imali predstavu koliko ih posla čeka sve dok nisu otišli da je pogledaju. Da ih čeka mukotrpan rad postali su svesni tek kada su je detaljno razgledali. Niko od njih, međutim, nije hteo da odustane jer su želeli da ovoj prelepoj, nekada moćnoj mašini, udahnu novi život. Otuda su još pažljivije nastavili da je razgledaju sa svih strana kako bi izbliza videli šta sve na njoj treba da urade i koji materijal da nabave. Na sreću materijala je bilo dovoljno na tržištu pa nisu imali problema sa nabavkom, ali kada su od nekih zatražili pomoć u realizaciji ovog posla, a oni ispostavili basnoslovni račun, odlučili su da sami krenu u ovu avanturu.
– Najpre smo počeli da skidamo koroziju. Tamo gde nismo mogli da dospemo brusalicom skidali smo je ručno četkama – priča zadovoljno Miša.
Bilo je dana kada su na njoj svi bili angažovani, ali i kada su radili samo po dvojica. To je bilo neophodno jer je trebalo uraditi mnogo preciznih radova oko postavljanja novih limova, šajbni, šrafova, vodootpornih ploča …
Ipak najviše muka su im zadali radovi na vagonu lokomitve gde je trebalo da postave vodootporne ploče. Iako su se baš namučili oko njih ovim ljudima je na kraju pošlo za rukom da i njen izgled vrate u prvobitno stanje.
Zato su sa posebnim zadovoljstvom ispratili završne farbarske radove koji je na njoj i lokomotivi maestralno odradio njihov prijatelj Šuki.
– Svi smo se u tom trenutku osetili pobednički i da je sve to bilo vredno truda – ističe na kraju Miša koji je u tom periodu zbog ovog posla ostavio malo po strani berbu lekovitog bilja i gljiva.
Ova lokomotiva zajedno sa vagonom kao eskponati krasiće Derventu, gradić na severozapadu Republike Srpske gde će u njenoj lepoti svakodnevno uživati njeni stanovnici, ali i posetioci.
Tekst: Gordana Nastić
Foto: Miša Slavnić
