Površine pod cveklom u pomoravskom okrugu iz godine u godinu se povećavaju. Ovo se beleži jer je cvekla tražena povrtarska kultura, može se proizvoditi kao rani i postrni usev. Sem toga, zahvalna je za gajenje zbog lake proizvodnje, lakog čuvanja i znatno bržeg vađenja u odnosu na šargarepu.
Cvekla je biljka izraženih zahteva za toplotom i neotpornošću na mrazeve. U prolećnoj proizvodnji setva se obavlja početkom aprila, kada se zemljište zagreje na 6-10 stepeni a u postrnoj do 15. jula. Najbolje prinose daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskom materijom, aluvijalnim zemljištima. Cvekla je osetljiva i na reakciju zemljišta, najviše joj odgovaraju pH 6,5-7. Na kiselim zemljištima prinosi su mali i lošeg kvaliteta. Na lakim peskovitim zemljištima , primenjuje se kombinovano đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima. Na plodnim zemljištima nije potreban stajnjak, ali je za cveklu bolje da dođe na parcelu koja je predhodno đubrena njime. Mineralna đubriva se unose pred setvu, a jedan deo u prihrani.
Kao naknadni usev gaji se posle ubiranja graška, salate, ranog kupusa ili krompira. Pri postrnoj setvi postiže se bolji kvalitet cvekle, ali na temperaturi preko 30 stepeni inhibira se nicanje, pa se često dešava da letnja setva ne uspe. Cvekla najbolje niče na temperaturi 15-20 stepeni, pa se proizvođači često kolebaju kada da je seju. Pošto su letnji meseci sušni, topli i brzo se gubi vlaga iz zemljišta, letnja proizvodnja ne može se zamisliti bez navodnjavanja. Kod postrne setve na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju cvekle usled nedostatka bora, naročito ako je godina sa malo padavina. Pojavljuju se crne pege na listu i korenu.
Cvekla može da se vadi u punoj zrelosti, kada ima najveći prinos, ali tada koren miriše na zemlju i ima grubu strukturu i debelu koru. Zato se cvekla vadi sa nepotpunim porastom jer ima nežnu strukturu, tanku koru i bolje se čuva u trapovima.
Piše: Mira Miljković, PSSS Srbije
