Krompir će se ovog proleća u novovaroškom kraju sejati znatno manje nego lane. Setva je na pragu, a magacini i trapovi su još uvek puni, pa poljoprivrednici kažu da im je dosta rada na sopstvenu štetu. Kropir je jesenas rekordno rodio, 35 do 40 tona po hektaru, ali je bila slaba prodaja, pa će najveći deo završiti u potocima i jarugama.
Slično je širom zapadne Srbije. Prema zvaničnim podacima, samo za poslednjih par godina površine pod krompirom u Zlatiborskom okrugu smanjile su se za više od 1.000 hektara, dok se za ovu prognozira još strmoglaviji pad. Mali proizvođači, kakvih je i najviše u selima kod Nove Varoši, uglavnom tvrde da više neće sejati za tržište. Darko Novaković iz Ljepojevića , lane je pod krompirom imao dva hektara.
-Ove ću posejati samo za kućne potrebe. U trapu još uvek imam pet vagona, i izgleda da ću sve morati da bacim. Na žalost u sličnoj situaciji su gotovo svi proizvođači sa Javora. Kod nas se krompir prodaje sve do sredine maja, ali nema najava nekog boljitka. Tek po neko proda manju količninu, ali to je samo kap u moru- kaže Novaković.
I u domaćinstvu Milete Novkovića u pitomom Kalipolju razmišljaju slično. Mileta je svojevremeno sa krompirom na sedam i po hektara bio najveći proizvođač u ovom kraju, ali se zbog čestih problema u plasmanu, u međuvremenu preorijentisao na stočarstvo.
-Lane sam sejao na hektar, a ove ću do 70 ari, možda ne bi ni toliko ali imam dosta semenskog krompira na zalihama. U trapu imam oko četiri vagona jelovnog krompira, vrhunskog je kvaliteta, ali šta vredi kada nema kupaca- kaže Novković.
Sa plasmanom kubure i „veliki“. Samo kod Srđana Lojaničića i Obrada Šaponjića u Akmačićima, na zalihama je više od 200 tona. Oni krompir ortački seju na 12 hektara. Kažu, lane su poslednji džak „isturili“ sredinom juna.
– Ne pamtim da je nekada bilo ovako. I 2017. je bila izuteno loša, cena je tada bila ponižavajuće mala, ali je bar imalo kupaca. Zbog toga je već sada sasvim izvesno da ćemo ovog proleća zasejati znatno manje nego pre- kaže Lojaničić.
Retki kupci kilogram plaćaju 10 do 12 dinara, što ne pokriva ni osnovne troškove. Branko Gujaničić iz Akmačića, krompir gaji na oko 20 hektara i najveći je proizvođač u ovom delu Srbije. Prema njegovoj računici, proizvođačka cena iznosi oko 20 dinara.
-Na zalihama imam oko 100 tona jelovnog krompira , a strahovao sam da će ga ostati znatno više. Mada sam bio skeptičan, kampanja Vlade Srbije ipak je dala rezultate. Nakon što su mi uz njihovo posredovanje veliki trgovinski lanci u martu otkupili deo zaliha i medijskih priloga o tome, živnula je prodaja za domaće tržište, a i nešto je otišlo u izvoz za Albaniju. To će nam, međutim, samo pomoći da smanjimo gubitke – kaže Gujaničić.
Za razliku od drugih, on je u dilemi koliko ove godine sejati. Osim kupaca, tvrdi, sve je teže i u jesen naći radnike za vađenje krompira, što je veliki problem.
-Na zalihama imam i 40 tona semenskog krompira, koga sigurno je neću uspeti da prodam. Migracije su velike, na porodičnim imanjima ostali su uglavnom stari, pa više nema ko da seje ni za sopstvene potrebe. Ja sam, međutim, poslednjih godina uložio ogromna sredstva u proizvodnju, a prošle sam izgradio i novi magacin, pa mi nema uzmicanja. Pitanje je samo do kada ću moći ovako – kaže Gujaničić.
Željko Dulanović
