Prema poljoprivrednom kalendaru do sredine oktobra trebalo bi da je već 2/3 površina zasejano pšenicom, a setva u Šumadiji još nije ni počela, tvrdi Dobrivoje Popović, dipl. inž poljoprivrede i dugogodišnji savetodavac za ratarstvo iz Kragujevca. Zbog velike suše čak nije počela ni osnovna obrada zemljišta.
„Savetujem da, ako tip zemljišta dozvoljava, ratari preskoče oranje i odmah pređu na redukovanu obradu zemlje, poput tanjiranja. Ovaj vid obrade malo će i pomoći ratarima, s obzirom na troškove setve. Tamo gde su vremenske prilike povoljnije ili gde ima vlage, obrada i setva mogu da se obave“, kaže Dobrivoje Popović.
Ovaj dugogodišnji stručnjak i poznavalac prilika u ratarstvu kaže za Dobro jutro da nije kasno setvu početi ni u novembru, kada bude dovoljno vlage u zemljištu.
„Vreme setve jeste bitno, ali nije značajan propust ako ona krene i kasnije. Dešavalo se to i ranije. Na 10 godina, dve trećine sezona su nepovoljne za ratare, tako da nema mesta za paniku. Veća je briga to što su prinosi strnih žita po hektaru u ratarskim regionima širom Srbije već duže u padu. Inputi su u poslednoj deceniji višestruko porasli, a cena pšenice je na istom nivou od pred desetak godina. Ali ratari su zbog poštovanja plodoreda i plodosemena, a ne zbog dobiti, prinuđeni da seju strna žita“, kaže Popović.
Na najavu da će ratari ove godine zbog velikih troškova sejati seme sa tavana on upozorava:
„Nije greh sejati seme sa tavana, ali će njihova krajnja neto dobit biti još manja, nego što je sada. Ponavljam da je dobit već duže u padu, a troškovi sve veći. Svako će morati da odluči šta mu je činiti. Gorući problem je i izostanak stočarske proizvodnje i manjak stajnjaka, koji se izosi na oranice. Tako su letošnje plahovite kiše, u zavisnosti od tipa zemljišta, stvorile takozvani beton- sloj zemlje. Ni tu nema mesta preteranom optimizmu, jer su potrebne godine da ponovo imamo organsko đubrenje i popravku strukture zemljišta “, dodaje Dobrivoje Popović.
Ako je seme sa tavana, poštovati preporuke!
I zaštitari su svesni, iako preporučuju setvu deklarisanog semena, da će se ratari masovno odlučivati za setvu sopstvene pšenice.
„Najveći problem kod takvog semena je glavnica pšenice i gar na ječmu i pšenici. Ako se ratar odluči za seme sa tavana treba da je istrijeriše, odnosno da se otklone sve primese i da se obezbedi približno ista kalibraža zrna. Potrebno je i da ispitaju klijavost i energiju klijavosti. Obavezno je tretiranje semena protiv glavnice pšenice i gari“, kaže Lidija Vulović, inženjer za zaštitu bilja iz PSSS Kragujevac.
Glavnica pšenice je parazitna gljiva, koja se prenosi isključivo semenom. Njeni organi za reprodukciju ostaju u zemlji i mogu biti izvor zaraze, ako se pšenica seje u monokulturi. Preporučuje se tretiranje semena preparatima iz hemijske grupe Triazola i Ditiokarbomata, koji deluje preventivno.
Tekst i foto: Biljana Nenković
