ZA DOBROG RADNIKA NEMA ODMORA
Za prošlu godinu su završeni radovi u voćnjacima i na njivama, pa je većina sezonaca otišla na odmor do narednog proleća. To ne važi za Mirjanu Duković i Danicu Vitorović iz Donje Bele Reke kod Nove Varoši. Za dobrog radnika i tokom zime ima posla. Najviše u magacinima i hladnjačama gde treba probrati i upakovati ubrano voće i povrće za sve probirljivije tržište.
Jesenas su njih dve skoro mesec dana kupile krompir u susednim Močiocima kod Ivanjice. Kažu da ih nije nužda oterala u nadnicu, ali da dobro dođe svaki zarađeni dinar. I ne žale se puno na ovaj posao.
– Nema lakog posla u poljoprivredi, a najteži je kupljenje krompira. Teže je i od onog u malinjaku, jer za krompire, pored volje za radom i zaradom, treba imati i jaka leđa. Iz krompirišta smo prešle u magacin, gde kod istog gazde pakujemo krompir u džakove za prodavnice i markete. Angažuje nas kad god ima porudžbinu, a dnevnica je kao i u njivi, 5.000 dinara – pričaju za „Dobro jutro“ Mirjana i Danica.
U nadnicu kreću čim grane proleće, i tako je već godinama. Mirjana i Danica su najtraženije radnice u ovom kraju.
Znaju ih svi vlasnici imanja na Murtenici i okolnim planinama, u novovaroškom, ariljskom i ivanjičkom kraju. Kad im treba radnika za poljoprivredu, prvo zovu njih dve. Vredne su i poštene, pa skoro da nema voćnjaka i njive gde one nisu kopale i okopavale, brale malinu, sejale i kupile krompir.
– Posla je puno, a radne snage nikada manje, jer su u planinskim selima ostali uglavnom stari. Odazivale smo se gde god smo mogle i nikada se nije desilo da nismo odradile posao koji smo prihvatile. Koliko smo tačno dana radile kod drugih, nismo vodile evidenciju – kaže Mirjana.
Prošla zima je bila sa puno sunca i dnevnim temperaturama iznad proseka, pa su poljoprivredni radovi poranili. Još krajem februara, Mirjana i Danica su krenule u nadnicu. U malinjacima su vezivale lastare, okopavale, plevile… Poziva je bilo toliko da nisu mogli na sve da odgovore.
– Što se tiče poslova u poljoprivredi, posebno u malinjacima, ništa nam nije strano niti teško. Ja imam 30, a Danica 70 ari maline i uz pomoć ukućana i prijatelja sve stignemo da obradimo na vreme, a često pomažemo i jedna drugoj. Zajedno smo spremale i zimnicu, kuvale džem i ajvar – priča nam Mirjana.
Njih dve su pre svega majke i domaćice i, kao i druge žene u planinskim selima, imaju dosta posla i u kući i na imanju. Njihov radni dan počinje u četiri časa izjutra, a završava se često oko ponoći.
– Ustajemo pre prvih petlova, kako bismo pre odlaska na posao završile sve po kući. Obično odlazimo oko pola šest, šest, u zavisnosti od udaljenosti. U nadnici smo sve do kasno po podne, ali nam ni nakon toga nema odmora, jer nas kod kuće čekaju svakodnevne obaveze. Srećom, ukućani na imanju dosta toga sami odrade – kaže Mirjana.
I Vitorovićima, i Dukovićima poljoprivreda je osnovni izvor prihoda.
– Mi imamo 13, a Danica i njeni devet grla krupne stoke. Držimo krave, junad i volove, pa se bavimo i proizvodnjom belog mrsa. I od samog svog imanja može lepo da se živi. Odlazak u nadnicu nam nije preko potreban, ali dobro dođe za kućni budžet. Kao i druge žene, i ja i Danica volimo da imamo svoj dinar, za lične potrebe, da ne tražimo od muževa i dece. Ali, na prvom mestu su interes i potrebe porodice, a nama je dovoljno i ono što od zarađene dnevnice ostane – kaže Mirjana.
Piše: Željko Dulanović
