U Rebelju iznad Uvca, tamo gde su stari nekada sejali žita da prehrane sebe i svoja stada, danas raste cveće raznih boja i opojnog mirisa. Lepa kata i lepi čovek, pa bosiok, turski karanfil i šuškavac… I sve zasađeno i negovano rukom onih koji uživaju u cveću i koji od cveća žive.

Kada smo posetili ovaj zaseok u Rutošima kod Nove Varoši, njiva ispod kuće Miodraga i Milkice – Milke Nijemčević, podsećala je na rajsku baštu. Cvetnjak u Rebelju jedini je ovog tipa u novovaroškom kraju i jedan od retkih u planinskim selima jugozapadne Srbije, gde se cveće uglavnom gaji kao ukras na okućnicama. Pod cvećem imaju četiri ara.. Sve što uberu prodaju na svojoj pijačnoj tezgi u Užicu.

Po vodu na Radoinjsko jezero

– Cveće kao i svaki drugi živi stvor hoće vode i traži često zalivanje, a kako je ovo bezvodan kraj prošle smo se godine baš namučili. Išli smo s cisternama po vodu čak na Radoinjsko jezero. Kod nas je nije bilo dovoljno, pa smo zbog straha od suše, ove smanjili parcelu. Na sreću, uspeli smo proletos da osposobimo dva bunara sa kojih se snabdevamo, pa će naredne ovde biti dosta cveća kao nekad – kažu za „Dobro jutro“ Nijemčevići, Miodrag (59) i njegova supruga Milka (56).

 Nijemčevići žive i rade u Užicu, a u Rebelju rezano cveće gaje na Miodragovoj očevini. Prvi struk su ovde zasadili pre četiri godine, a pod cvećem imaju i osam ari u okolini Užica. Kažu za njihove potrebe dovoljno. U „srećno vreme“ cveće su gajili i u sedam velikih plastenika, ali su odustali. Ono što od cveća ne uspeva na našim prostorima, dobavljaju iz Holandije.

– U Rebelju su za uzgoj cveća na otvorenom idealni prirodni uslovi, još samo da imamo više vode. Zemlja je rastresita kakva i treba da bude, a zbog visokih brda okolo, leti, kada su vreline, zaladi već oko četiri popodne. Imamo i kvalitetno seme, koje uglavnom sami proizvodimo, a za prihranu koristimo stajsko ovčije đubre, koje je se pokazalo kao najbolje – kažu Miodrag i Milka.

 Miodrag je inače muzičar, a bavi se i molerajom. Zbog posla je često van kuće, ali je uvek tu kada Milki treba pomoći oko cveća. A ona je preko dve decenije u ovom poslu. U početku je radila sezonski, pa zatim imala cvećaru, jednu od poznatijih u gradu na Đetinji, a zadnjih 15 godina rezano cveće prodaje na tezgi u „glavnoj ulici“, na platou iznad zelene pijace. Bavi se i dekoracijom sala za veselja.

Od cveća može da se živi

– Sve je manje posla, ali od cveća i dalje može da se živi, mada su troškovi sve veći i buketi sve skuplji, a platežna moć građana sve slabija. Nekada se na užičkoj pijaci cveće prodavalo na 15 tezgi i bilo je posla da smo morali da angažujemo i radnike, a danas nas je svega šest uličnih prodavaca, i sve postižemo sami. Promet je opao bar pet puta – kaže Milka.

Rebelj je zaseok u brdima iznad donjeg toka Uvca, nedaleko od manastira Janja, i do njega se stiže zemljanim putem kroz gustu listopadnu šumu. Od Nijemčevića kuća pogled puca na ruševine srednjovekovnog grada Klak i istoimeni zaseok u Seništima, koji su na suprotnoj obali reke, kao na branu na Radoinjskom jezeru, koja je uzvodno od sela. Radoinjsko jezero je inače najmanje od tri hidroakumulacije u nizu u kanjonu Uvca, a u planu je i četvrta u dubodolini ispod Nijemčevića kuća.

U zaseoku Rebelj koji je nekada vrveo od života, danas je tokom cele godine nastanjeno svega nekoliko kuća. Napuštena imanja nema ko da obrađuje, pa zarastaju u šumu, korov i trnje, kao i u mnogim drugim krajevima širom Srbije. Na sreću, na nekadašnjim senokosima i pašnjacima mnogo je lekovitog i korovskog bilja, poput sporiša, kantariona i čička, od koga se prave „suvi buketi“. Samoniklo bilje Nijemčevići suše na promaji u staroj brvnari, i prodaju, uglavnom tokom zimskih meseci kada nemaju svežeg rezanog cveća iz svoje bašte.

– Cveće koje gajimo na otvorenom, ili beremo u prirodi, razlog je više da češće dolazimo u Rebelj. Obnovili smo i staru kuću, imamo i voćnjak, pečemo rakiju… I deca i unuci često dolaze ovde, pa se nadamo da imanje ima budućnost- kažu supružnici Miodrag i Milka Nijemčević.

Traži pažnju i negu

Gajenje rezanog cveća na otvorenom je zahtevan posao, jer biljke zahtevaju pažnju i negu.

 Parcela se pre sadnje mora uzorati, frezirati i nađubriti, a kada poraste cveće se rasadi, i okopava bar dva i plevi tri puta. Mora se i redovno tretirati. Cveće traži i dosta vode. U početku mora da se 10 do 15 dana zaliva svako veče, a kasnije na dva do tri dana – kažu Nijemčevići.

 Kao i u svakoj „fabrici pod vedrim nebom“, i proizvodnja cveća nosi rizik.

Tekst i foto: Željko Dulanović