U selu Grivska, u opštini Arilje, danas je sve manje stanovnika. Selo oživi tek u vreme berbe malina. Retki su oni koji su, trajno vezani za zavičaj, odlučili da tu ostanu.
Obilne padavine avgusta 2018. godine Simovićima u Grivskoj uništile su prilazni put prema kući.
Uprkos obećanjima, pomoć je izostala, pa je Radovan sam rešio taj problem od nadnica i skromnih prihoda sa imanja koje još nije registrovao kao svoje poljoprivredno gazdinstvo.
„Ja ovde gde sam prešao na ovo domaćinstvo, treba da platim porez na promet. Imam ugovor o doživotnom izdržavanju. Posle dedine smrti, ja treba da platim neki porez, nisam mogao da izdvojim ta sredstva. I to stoji dan danas, šta će biti, kako će biti, ne znam. Nemam pare, ne mogu da izdvojim. Školujem troje dece, ne mogu. Nemam odakle. Za decu moram da imam, za ostalo šta bude, kako bude“, kaže Radovan Simović.
Simovići su skoro dve decenije u braku. Zagledali su se jedno u drugo kada je Vesna imala četrnaest, a Radovan devetnaest godina.
Dobili su Nemanju, Katarinu i Marka. Na poslu oko imanja za brojnu porodicu uvek posla, a najmlađi član želi da ostane na selu. Sa četiri godine naučio je i da rabadžija.
„Pa bolje su igre ovde na selu nego u gradu. Može sve da se igra, žmurke, jurke, ledenog čike. I da se bude sa životinjama, da se igra sa njima“, priča Marko.
Iako je zaselak Simović opusteo, najuporniji žitelji odlučili su da potomstvom očuvaju život. Ipak, očekuju i podršku države.
Radovan Simović poručuje da treba obratiti pažnju i na mala sela.
„Niti ko dolazi, niti prolazi, sve obećavaju pred izbore, ostalo ništa“, smatra Radovan.
Ali Simovići opstaju na selu radom i uz ljubav.
„Ne kažem da je bilo lako, ali imalo je uspona i padova. Poneki put i svađa i svega, ali uvek sve to prođe, svane drugi dan, ogreje sunce ide se dalje“, navodi Vesna Simović.
Nisu uspeli da prodaju vagon krompira, ni od ovaca nije bilo prihoda, zato se sad nadaju da će malina doneti dobar rod i da će bar ove sezone grad zaobići taj kraj.
Izvor: RTS
