Šipurak je jedinstvena biljka u prirodi čiji su sitni crveni plodovi izuzetno korisni za ljudsko zdravlje. U kasnu jesen pristižu za branje i to je vreme da se sačuvaju za zimu. Najčešći način čuvanja je sušenje. Proces nije komplikovan. Veći deo posla odradiće oktobarska toplina, malo sunca i vazduh. Za nestrpljivije su predviđene rerne i sušare ili dehidratori.
Plodovi šipurka se beru sve do prvih mrazeva. Bobice se skidaju za trnovitih grana dok su još čvrste i imaju sjajnu narandžasto-crvenu boju. Pre sušenja treba ih još jednom pregledati, odstraniti oštećene plodove, lišće i grančice.
Sunce, promaja i malo mešanja
– Neko suši cele plodove, a neko ih prepolovi, ili ih osušene deli na dva dela. Najvažnije je da se suše zdravi plodovi, koji još nisu omekšali i da temperatura u sušari ne prelazi 50 stepeni – kaže Igor Petrović iz okoline Mladenovca koji godinama suši šipurak i od njega pravi još nekoliko zanimljivih proizvoda.
Po mnogima najbolji i najpraktičniji način je prirodno sušenje. Šipurke treba rasporediti na podlogu i ostaviti na promajnom i natkrivenom mestu. Što je više sunčanih dana, to će se šipurak brže osušiti.
Kada je podloga u pitanju, manje količine mogu da se rasporede u plehove ili druge posude. Kod većih količina nije moguće sve rasporediti u jedan sloj. Rešenje su drveni, plitki ramovi, otprilike desetak centimetara, na čijem dnu se razapne mrežica.
– Mi koristimo one koje idu na prozore protiv komaraca. Praktično je, jer postavimo nekoliko ramova jedan na drugi. Protok vazduha kroz mrežice je dobar. Svakodnevno treba promešati šipurak i naizmenično menjati raspored ramova. Donje premeštati na vrh kako bi ravnomerno imali promaju i malo sunca. Ramovi su zgodni, jer kad ih jednom napravite trajaće godinama i na njima možete da sušite i drugo bilje i šumske plodove. Ko ne želi da pravi ramove, najidealnija podloga su papir ili platno – savetuje Lidija Jovanović iz Malog Izvora kod Zaječara.
Piše: Biljana Nenković
Foto: magnific.com
