NAŠA AUTOHTONA ŠLJIVA MORAVKA OPSTALA SAMO U OKOLINI PROKUPLJA
Da li smo zaboravili našu staru moravku, šljivu sitnog ploda, ali slatku, preslatku od koje je rakija pitka, pa klizi i nema kiseline? Kad je popijete, ne grebe grlo, već samo legne u stomak. Izgleda, skoro da jesmo, sem u selima oko Prokuplja gde je još poneki stari voćar nije zamenio hibridima. Zašto je tako – pitali smo inž. poljoprivrede Veroslavu Kocić.
– Moravka je autohtona sorta šljive, ali se sve manje gaji zbog manje rodnosti u odnosu na hibridne sorte. Plod je sitan, oko 10 grama. Oblika je jajastog sa nešto većim suženjem kod peteljke. Meso je zlatno žute boje, teško se odvaja od koštice. Boja pokožice je ljubičasto crvena, posuta sa dosta pepeljka plave boje. Zato što je sitniji, sunce dublje prodire u plod. Otuda visok sadržaj šećera i dobar odnos sadržaja šećera i kiselina, što je i čini jednom od najboljih sorti za proizvodnju rakije. Mezokarp joj je dosta suve konzistencije, a pokožica tanka – kaže inž. Kocić za „Dobro jutro“.
Dodaje da je moravki neophodan oprašivač. Najbolje tezultate daje kada je oprašivač belošljiva. Belošljiva je otporna na šarak šljive i mnoge druge bolesti, tako da svojim prisustvom ne ugrožava otpornost moravke.
Može podneti i teža zemljišta
– Moravka ima izuzetno jak korenov sistem tako da joj odgovaraju duboka, propusna, lagana, humusna zemljišta, bogata fosforom i kalijumom. Može podneti i teža zemljišta, ali je za pouzdanu i redovnu rodnost potrebno poboljšati njihova svojstva agromeliracionim merama uz dodavanje stajskog đubriva. Šljivi najviše odgovara pH 6,0 do 7,5, dok zemljišta koja sadrže više od 10 % kreča nisu pogodna za njeno gajenje – upozorava naša sagovornica.
Ona hvali moravku kao sortu izuzetno otpornu na hladnoću tokom dubokog zimskog mirovanja:
– Tokom zime ova šljiva podnosi apsolutne minimalne temperature čak i ispod -30 °C. U fazi otvaranja cvetnih pupoljaka, cvetovi mogu izmrznuti na temperaturi od -1 do -5 °C, a u fazi punog cvetanja izmrzava na – 0,5 do – 2,2 °C. Kvalitet ploda zavisi od srednje temperature tokom juna, jula i avgusta. Za proizvodnju šljive idealna su područja gde je srednja temperatura tih meseci od 18 do 20 °C.
Kritična granica za gajenje moravke je 600 mm padavina godišnje, a znamo da u našim šljivarskim krajevima ima i više od 800 mm. Uprkos tome, ova stara sorta je retka u našim voćnjacima.
– Pretpostavka je da je zapostavljena zbog manje rodnosti u odnosu na hibride – kaže inž. Kocić. – Međutim, uz pravilnu primenu agrotehničkih mera, sa veoma malo tretmana i to uglavnom preparatima na bazi bakarsulfata, daje oko 70 kg roda po stablu. Ako se u obzir uzmu mala ulaganja u njenu zaštitu, visoka otpornost na najopasnije bolesti, mogućnost organske proizvodnje i pre svega kvalitet plodova, trebalo bi dobro razmisliti o podizanju zasada ove dugovečne sorte šljive. A koliko je isplativa, o tome vam najbolje govori dobra cena rakije proizvedene od ove šljive.
Kvalitet i kvantitet ne idu rame uz rame, primećuje takođe inž. Veroslava Kocić. Sa moravkom se mora raditi, posebno zato što je veoma bujna:
Ne dozvoliti da krošnja bude pregusta
– Orezivanje je neminovno. Najviše joj odgovara piramidalni uzgojni oblik. Ako se prepusti prirodnom razvoju, krošnja će biti pregusta, a obrastanje primarnih grana će biti loše, jer dolazi do njihovog ogoljavanja zbog gustoće. Na takvim je mestima zaštita od bolesti i štetočina otežana, a plodovi su lošijeg kvaliteta i ostaju sitni.
Po rečima Veroslave Kocić, rezidba moravke obavlja se u periodu mirovanja i u doba vegetacije.
– Zimskom rezidbom može se održavati uzgojni oblik i odnos vegetativnog i generativnog rasta – objašnjava ona, – a letnjom rezidbom uklanjaju se nepotrebni mladari. Tako se poboljšava osvetljenost unutrašnjeg dela krošnje, a hraniva koja se troše za rast nepotrebnih mladara preusmeravaju se u rast skeleta krošnje, rast plodova i rodnih pupoljaka.
A, plodovi moravke dobri su za rakiju, možda i najbolji, bar po nama koji smo je probali.
– Prevashodno je rakijska sorta – potvrđuje inž Veroslava Kocić – ali je svakako dobra i za proizvodnju pekmeza, pogotovo na starinski način, bez dodatka šećera. Tako ćete dobiti pekmez guste konzistencije, vrhunskog ukusa i boje, sa predivnom aromom šljive i prirodnim šećerima, bez ikakvih veštačkih primesa. Veoma je bogata vitaminima A i C i spada u niskokalorično voće pa se preporučuje i svakom prija kao zdrav i ukusan zalogaj.
Sorta velike otpornosti
Moravka je sorta velike otpornosti na plamenjaču, moniliju i šarak šljive. Čak i da se dogodi napad monilije, kod nje neće doći do velikih oštećenja. Njen veliki neprijatelj je šljivina osa. Ovaj insekt privlači, na prvom mestu jak miris i visok procenat šećera koji sadrže zreli plodovi, a zatim i tanka pokožica.
Suvlja i slađa od hibrida
U odnosu na hibride moravka je sa manjom količinom sokova u mezokarpu. Suvlja je, ali zato sa mnogo većim sadržajem šećera i osetnim prisustvom kiselina i tanina. Plodovi su sitniji, koštica se teže odvaja, srasla je za mezokarp.
Piše: Zorica Dragojević
Foto: Adobestock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
