НАША АУТОХТОНА ШЉИВА МОРАВКА ОПСТАЛА САМО У ОКОЛИНИ ПРОКУПЉА
Да ли смо заборавили нашу стару моравку, шљиву ситног плода, али слатку, преслатку од које је ракија питка, па клизи и нема киселине? Кад је попијете, не гребе грло, већ само легне у стомак. Изгледа, скоро да јесмо, сем у селима око Прокупља где је још понеки стари воћар није заменио хибридима. Зашто је тако – питали смо инж. пољопривреде Верославу Коцић.
– Моравка је аутохтона сорта шљиве, али се све мање гаји због мање родности у односу на хибридне сорте. Плод је ситан, око 10 грама. Облика је јајастог са нешто већим сужењем код петељке. Месо је златно жуте боје, тешко се одваја од коштице. Боја покожице је љубичасто црвена, посута са доста пепељка плаве боје. Зато што је ситнији, сунце дубље продире у плод. Отуда висок садржај шећера и добар однос садржаја шећера и киселина, што је и чини једном од најбољих сорти за производњу ракије. Мезокарп јој је доста суве конзистенције, а покожица танка – каже инж. Коцић за „Добро јутро“.
Додаје да је моравки неопходан опрашивач. Најбоље тезултате даје када је опрашивач белошљива. Белошљива је отпорна на шарак шљиве и многе друге болести, тако да својим присуством не угрожава отпорност моравке.
Може поднети и тежа земљишта
– Моравка има изузетно јак коренов систем тако да јој одговарају дубока, пропусна, лагана, хумусна земљишта, богата фосфором и калијумом. Може поднети и тежа земљишта, али је за поуздану и редовну родност потребно побољшати њихова својства агромелирационим мерама уз додавање стајског ђубрива. Шљиви највише одговара pH 6,0 до 7,5, док земљишта која садрже више од 10 % креча нису погодна за њено гајење – упозорава наша саговорница.
Она хвали моравку као сорту изузетно отпорну на хладноћу током дубоког зимског мировања:
– Током зиме ова шљива подноси апсолутне минималне температуре чак и испод -30 °Ц. У фази отварања цветних пупољака, цветови могу измрзнути на температури од -1 до -5 °Ц, а у фази пуног цветања измрзава на – 0,5 до – 2,2 °Ц. Квалитет плода зависи од средње температуре током јуна, јула и августа. За производњу шљиве идеална су подручја где је средња температура тих месеци од 18 до 20 °Ц.
Критична граница за гајење моравке је 600 мм падавина годишње, а знамо да у нашим шљиварским крајевима има и више од 800 мм. Упркос томе, ова стара сорта је ретка у нашим воћњацима.
– Претпоставка је да је запостављена због мање родности у односу на хибриде – каже инж. Коцић. – Међутим, уз правилну примену агротехничких мера, са веома мало третмана и то углавном препаратима на бази бакарсулфата, даје око 70 кг рода по стаблу. Ако се у обзир узму мала улагања у њену заштиту, висока отпорност на најопасније болести, могућност органске производње и пре свега квалитет плодова, требало би добро размислити о подизању засада ове дуговечне сорте шљиве. А колико је исплатива, о томе вам најбоље говори добра цена ракије произведене од ове шљиве.
Квалитет и квантитет не иду раме уз раме, примећује такође инж. Верослава Коцић. Са моравком се мора радити, посебно зато што је веома бујна:
Не дозволити да крошња буде прегуста
– Орезивање је неминовно. Највише јој одговара пирамидални узгојни облик. Ако се препусти природном развоју, крошња ће бити прегуста, а обрастање примарних грана ће бити лоше, јер долази до њиховог огољавања због густоће. На таквим је местима заштита од болести и штеточина отежана, а плодови су лошијег квалитета и остају ситни.
По речима Верославе Коцић, резидба моравке обавља се у периоду мировања и у доба вегетације.
– Зимском резидбом може се одржавати узгојни облик и однос вегетативног и генеративног раста – објашњава она, – а летњом резидбом уклањају се непотребни младари. Тако се побољшава осветљеност унутрашњег дела крошње, а хранива која се троше за раст непотребних младара преусмеравају се у раст скелета крошње, раст плодова и родних пупољака.
А, плодови моравке добри су за ракију, можда и најбољи, бар по нама који смо је пробали.
– Превасходно је ракијска сорта – потврђује инж Верослава Коцић – али је свакако добра и за производњу пекмеза, поготово на старински начин, без додатка шећера. Тако ћете добити пекмез густе конзистенције, врхунског укуса и боје, са предивном аромом шљиве и природним шећерима, без икаквих вештачких примеса. Веома је богата витаминима А и Ц и спада у нискокалорично воће па се препоручује и сваком прија као здрав и укусан залогај.
Сорта велике отпорности
Моравка је сорта велике отпорности на пламењачу, монилију и шарак шљиве. Чак и да се догоди напад монилије, код ње неће доћи до великих оштећења. Њен велики непријатељ је шљивина оса. Овај инсект привлачи, на првом месту јак мирис и висок проценат шећера који садрже зрели плодови, а затим и танка покожица.
Сувља и слађа од хибрида
У односу на хибриде моравка је са мањом количином сокова у мезокарпу. Сувља је, али зато са много већим садржајем шећера и осетним присуством киселина и танина. Плодови су ситнији, коштица се теже одваја, срасла је за мезокарп.
Пише: Зорица Драгојевић
Foto: Adobestock
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
