U brodogradilištu „Begej Šipjard 2“, kod Perleza, porinut je motorni tegljač „Štrbac“ koji je zaplovio put Taraša, gde će se koristiti za pokretanje skele na Tisi kod tog sela.
Kako je objavljeno na gradskom sajtu, tim se rešava problem tamošnjih poljoprivrednika, nastao usled početka primene zakonske uredbe kojom se na međudržavnim rečnim tokovima zabranjuje upotreba skela vučenih sajlom.
Istom uredbom nalaže se da skelu pokreće plovilo sa čvrstom vezom i stručnom posadom.
Tisa, uz Dunav i Savu, spada među tri reke u Srbiji sa uspostavljenom međunarodnom plovidbom.
Porinuću tegljača prisustvovao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac, koji je rekao da je Grad Zrenjanin, na zahtev meštana Taraša, u najkraćem roku došao do najboljeg rešenja za funkcionisanje skele i da će ona nastaviti da radi kao i do sada.
„Skela na Tisi ne ide u penziju. Prve kuće u Tarašu podignute su pre osam vekova, a skela duže od dva veka spaja obale reke Tise. Grad Zrenjanin zna koliko je žiteljima Taraša ova skela važna za život i nikako nismo mogli da dopustimo da prestane s radom“, rekao je Santovac.
Objašnjava da je Grad postigao dogovor s brodogradilištem „Begej 2“ da im iznajme tegljač, koji će vući skelu dok se ne nađe drugo, savremenije rešenje.
Godišnje iz budžeta grada izdvajaće se oko 2,5 miliona dinara za funkcionisanje skele.
Direktor brodogradilišta „Begej Šipjard“ Marko Gudović kaže da je snaga tegljača 1.000 tona nosivosti i da će moći da opslužuje skelu na Tisi bez problema.
Istorijski spisi govore da je Taraš jedno od najstarijih sela u Banatu i da prvi pisani tragovi o postojanju naselja datiraju još iz 1202. godine, kada je pomenuto u jednom spisu kralja Bele, pod imenom „Tarhus“, a potom i kao „Tharaš“.
Od Zrenjanina je udaljen 20 kilometara.
Taraš je 2015. godine proglašen za „Evropsko selo roda“ i jedino je selo u Srbiji s takvom titulom, a u Evropi je svega dvadeset takvih sela.
U njemu danas živi oko hiljadu stanovnika i gotovo svi se bave poljoprivredom, zemljoradnjom i povrtarstvom.
Deo taraške obradive zemlje, površine oko 2.000 hektara, usled meandriranja Tise i promene njenog toka vremenom, ostao je na suprotnoj rečnoj obali.
Jedini način da zemljoradnici stignu do svojih njiva jeste korišćenje skele, s obzirom da je obilazni put, preko Elemira i Zrenjanina, dug 45 kilometara.
Iz tog razloga, skela je uspostavljena još 1887. godine.
Skela predstavlja i svojevrsno kulturno dobro, deo etnološkog nasleđa i tradicije te sredine i čitavog Banata i korišćena je, između ostalog, i za snimanje scena u četiri domaća igrana filma i nekoliko serija – „Salaš u Malom ritu“, „Veliki transport“, „Jesen stiže dunjo moja“ i „Konji vrani“.
Izvor: RTV
Foto: RTV
