DOMAĆE RAKIJSKE SORTE ŠLJIVA
Šljive su raznovrsna grupa voćaka. Od Prunus domestica su postale sorte evropske šljive, a od Prunus isititia potiču rakijske sorte šljive. I jedne i druge za Srbiju imaju veliki značaj. Postoje i sorte kinesko-japanske šljive koje su postale od vrste Prunus salicina. Značajna je i grupa diploidnih šljiva koju čine sorte džanarike.
Neke od sorti džanarike postale su direktno od vrste Prunus cerasifera, a sve se pretežno koriste za preradu u sokove, džemove i rakiju, znatno manje za svežu upotrebu. Poseban kvalitet džanarika je da se uopšte ne prskaju protiv prouzrokovača bolesti i štetočina i veoma su adaptivne na različite agroekološke uslove. Zato ih treba i dalje zadržati u amaterskim zasadima.
Pod nazivom rakijske sorte šljive podrazumevaju se domaće autohtone sorte. Skromnih su zahteva za uspevanje, posebno nisu probirači zemljišta i obično se gaje u u uslovima ekstenzivne agrotehnike i pomotehnike. Veoma su rodne, ali su i sklone alternativnoj rodnosti. Kroz istoriju su se gajile po baštama zajedno sa svinjama i zbog velike otpornosti na bolesti retko kada je rađena zaštita od bolesti i štetočina. Pretežno su glođuše.
Uglavnom se koriste za preradu u rakiju odakle i potiče njihov naziv. Neke od njih su kroz vekove, prerađivane u pekmez, džemove i rakiju, zajedno sa suvom šljivom, igrale veoma važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije.
Srpska šljivovica iako je nismo zaštitili, a trebali smo prvi to uraditi, u poslednje vreme se sve više traži, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Mnogi kažu da od šljivovice nema bolje rakije u svetu. Mojsije je požegaču preporučio kao biblijsko piće. U ugostiteljskim objektima najtraženije žestoko piće je šljivovica. Mnogi zasadi šljive u poslednje vreme su baš rakijske sorte šljiva i smatram da ih treba opisati i u časopisu „Dobro jutro“.
Ukoliko želite da saznate koje su najbolje rakijske sorte šljive, koja je njihova karakteristika i koja je preporuka struke pretplatite se na e-izdanje revije Dobro jutro.
