Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ SLAMNATICA UKUSNA PEČURKA

SLAMNATICA UKUSNA PEČURKA

1186

Gljiva slamnatica (Stropharia rugosoanulata) nije česta u prirodi, pa mnogi za nju nisu ni čuli, a još manje je onih koji su je probali. Uglavnom raste na strništima. U zapadnoj Evropi, posebno Nemačkoj, veoma je popularna zbog specifičnog ukusa, gde se kao i u Francuskoj, Severnoj i Južnoj Americi, ali i u Japanu, uspešno gaji.

Prednost prilikom uzgajanja slamnatice u odnosu na ostale vrste je u tome što se podloga na kojoj raste ne mora pasterizovati. Ona raste na slami koja mora biti suva, zlatnožuta i prijatnog mirisa. Gaji se na otvorenom, u bašti ili voćnjaku, ali i u gajilištu, na balama slame bez pokrivke, ali i s pokrivkom, kao šampinjoni.
Za uzgoj slamnatice bez pokrivke treba koristiti bale dobro nabijene slame i namakati ih u vodi dok ne utrostruče težinu. Zatim se postavljaju na rešetku da bi se ocedile i raspoređuju na stalno mesto. Veoma je važno da slama bude u kontaktu sa zemljom. Za inokulaciju se koristi micelija na podlozi od sitno mlevene slame. Uzimaju se komadići veličine oraha i ubacuju u udubljenja napravljena na slami na svakih dvadesetak centimetara s gornje i donje strane bale. Za to se utroši pola litra micelije. Zatim se rupe zatvaraju utiskivanjem slame rukom i supstrat se povremeno orošava, a ako se nalazi na otvorenom treba ih zaštititi od jakog sunca i preobilnih, jakih padavina.

Ako se slamnatica gaji kao šampinjoni s pokrivkom, neophodno je napraviti kalupe, kao klijališta za povrće. U njih se rastrese navlažena slama u sloju od dvadesetak centimetara i dobro sabije. Obično se za kvadratni metar gredice upotrebi jedna bala slame. Inokulacija se obavlja tako što se micelija umeće na razmaku 20 sa 20 centimetara (za kvadratni metar utroši se nepun litar). Na tu miceliju nanosi se sloj slame debljine desetak centimetara, sve se dobro sabije i pokrije PVC folijom da bi se sačuvala vlaga. Tako se mogu gajiti slamnatice ispod nadstrešnice ili u šupi. Međutim, najbolji se rezultati postižu gajenjem u podrumu.

Kad se inkubacija završi (obično traje dva meseca), nanosi se rastresita pokrivka pH vrednosti 5,5–6. Obično se meša sa baštenskom zemljom u razmeri 1:1. Zatim se dobro zaliva da bude mokra, ali ne blatnjava, pa ponovo pokriva folijom, koja se skida desetak dana kasnije kada se očekuju i prve slamnatice. Optimalna temperatura za plodonošenje je od 20 do 25 stepeni.
Šeširići se beru kad rub počne da se odvaja od drške, ali pre nego što se otvore, jer su tada najukusnije. Mirišu na rotkvu i mogu se jesti sveže kao salata. Ukusne su i kada se kuvaju, peku na roštilju, dinstaju, dodaju prelivima za pečenje. Mogu se i marinirati. Pošto stariji primerci imaju jači ukus, suše se i melju, pa koriste kao začin.

Ove gljive plodonose u talasima koji se javljau svakih desetak dana. Bale ne treba pomerati ni kada se supstrat iscrpi, jer će pečurke nastaviti da se pojavljuju u krugovima.

D. Radivojac

Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.