RTANjSKI MED IZ BOLJEVCA

Pčelar Velimir Kotujić već gotovo 45 godina čuva pčele u podnožju Rtnja, a njegov med danas nosi oznaku geografskog porekla i stiže do kupaca širom Srbije.

Među brojnim izlagačima na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, pažnju posetilaca privukao je i štand pčelara iz boljevačkog kraja, gde se mogao probati čuveni rtanjski med – proizvod koji poslednjih godina sve više dobija na značaju zahvaljujući oznaci geografskog porekla i specifičnom ukusu koji duguje netaknutoj prirodi istočne Srbije.

Pčelar Velimir Kotujić iz Boljevca kaže da je u pčelarstvu više od četiri decenije i da je sve počelo sa nekoliko košnica.

– Više od pola života sam pčelar. Počeo sam sa par košnica, a vremenom smo stigli i do 200. Sada imamo oko 120 košnica na pčelinjaku – priča Kotujić.

Rtanjski med kao zaštićen brend

U priču o sertifikaciji rtanjskog meda uključio se pre šest godina, dok se ozbiljna sertifikacija sprovodi poslednje tri godine, u saradnji pčelara i lokalnih samouprava.

– U tome učestvuje oko 15 pčelara iz naše opštine i dvadesetak sa teritorije Sokobanje. Danas je rtanjski med veoma prepoznatljiv i retko ko kaže da nije čuo za njega – objašnjava on.

Posebnost ovog meda nije samo u geografskom poreklu, već i u prirodi sa koje pčele sakupljaju nektar.

– To su prirodne livade, šume, divlje voće, trnjine, divlje kruške… Zbog toga je med specifičan po ukusu, gustini i malom procentu vode. Upravo to mu daje kvalitet – kaže Kotujić.

Najviše proizvodi livadski poliflorni med, dok u pojedinim godinama pčele sakupljaju i takozvanu medljiku, odnosno šumski med.

– Taj med je pun minerala, dobar je za sportiste i jačanje imuniteta. Pčele ga sakupljaju sa lišća i drveća – dodaje.

Više od sto vrsta polena u jednoj tegli

Prema analizama novosadskog Prehrambenog instituta, u rtanjskom medu može se pronaći između 90 i 110 različitih vrsta polena, dok se na području Rtnja nalazi čak oko 600 medonosnih biljaka.

– Zato je Rtanj jedno od najpoznatijih područja kada je reč o medonosnom bilju – ističe Kotujić.

Berba sertifikovanog livadskog meda traje od početka juna do sredine avgusta, dok se bagremov med sakuplja u maju. Ipak, pravila sertifikacije su stroga.

– Ako lipovog polena ima više od dozvoljenog procenta, onda taj med više ne može da nosi sertifikat našeg livadskog meda – objašnjava on.

Kupci se vraćaju zbog ukusa

Najveći deo meda prodaje direktno na pčelinjaku, ali i putem interneta. Iako su troškovi dostave visoki, kupci se vraćaju upravo zbog specifičnog ukusa.

– Na sajmu mi prilaze ljudi koji kažu da su kupili naš med pre dve godine i da su došli ponovo baš zbog tog ukusa. To znači da su prepoznali kvalitet – kaže Kotujić.

Rtanjski med može se kupiti i u Turističkoj organizaciji Boljevac, hotelu „Ramonda“ na Rtnju, kao i u prodavnicama zdrave hrane u Nišu i Beogradu.

Iako zasad nema organizovanog izvoza, med je već stizao i do kupaca iz inostranstva.

– Bilo je ljudi iz Holandije koji su kupovali med ovde na sajmu. Znači da je naš med već prešao granice Srbije – kaže on.

Med nije lek, ali je dobar saveznik zdravlja

Kotujić naglašava da med ne treba posmatrati kao čudotvorni lek, ali da ima važnu ulogu u svakodnevnoj ishrani.

– Ne treba preterivati, ali kašičica meda svako jutro može mnogo da znači. Najbolje je rastvoriti ga u mlakoj vodi. Daje energiju, vitamine i pomaže organizmu – objašnjava.

Pčelinji proizvodi kod njih nalaze primenu i van ishrane. Njegova ćerka trenutno razvija proizvodnju prirodnih sapuna u kojima koristi med, propolis i polen.

– Med ima dobar uticaj na kožu, a propolis je poznat kao prirodni antiseptik – dodaje pčelar iz Boljevca.

Za Velimira Kotujića, pčelarstvo nije samo posao, već način života.

– Pčelarstvo me drži aktivnim. Tera vas da se krećete, budete u prirodi i ne dozvolite sebi da ostarite – kaže kroz osmeh.

Tekst i fotografije: Aleksej Buila