Slaviša Petković iz sela Stajkovce, kod Leskovca, je sredinom juna tržištu ponudio poslednje količine proizvedenog rasada lubenica, dinja, paprike i paradajza. Ovu proizvodnju, kao i proizvodnju ranog povrća, je i u ovoj sezoni organizovao u 31 plasteniku. S obzirom da stalno kuburi sa manjkom radne snage on se uvek potrudi da na sve moguće načine osavremeni proces proizvodnje kako bi svojim standardnim kupcima na vreme isporučio kvalitetan rasad i rano povrće. Otuda je ove godine investirao oko deset hiljada evra u kompjutersko navodnjavanje.
– Uvođenjem ovakvog sistema za navodnjavanje znatno smo olakšali posao u plastenicima. Čim se mašini zadaju određeni parametri ona sama krene da zaliva plastenike. Mi smo tada u mogućnosti da se upotpunosti posvetimo biljkama – priča zadovoljno Slaviša.
Proizvodnjom rasada ovaj povrtar se intenzivno bavi pune dve decenije. Tokom svih tih godina u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu stekao je brojne mušterije, pa kada stigne rasad za prodaju on samo najavi kada će sa rasadom stići u njihovo mesto. Najveći broj mušterija u vranjskom kraju ima u Poljanici i opštini Trgovište.
Tokom proizvodne sezone on za prodaju proizvede po sto hiljada sadnica. Najviše prostora daje proizvodnji ljute i slatke paprike, koja su i najtraženije, a potom paradajzu i krastavcu.
– Ljudi najviše vole da sade papriku dugu belu, belu, amandu, somborku, tako da ih uvek imamo u ponudi. Kada je u pitanju bostan obično sade kraljicu slasti, a od dinja mednu rosu – priča Slaviša.
Ističe da je veoma zadovoljan kako mu je ove godine uspeo rasad uprkos tome što posle setve nije sve krenulo kako treba. Najveći problem zadavale su mu niske noćne temperature, pa kada bi se dnevne povećale dolazilo bi do poleganja i oboljenja rasada. To za njega koji se bavi četrdeset godina poljoprivrednom proizvodnjom nikada ne predstavlja iznenađenje. Sve lakše probleme u tim teškim trenucima rešava sam na osnovu dugogodišnjeg iskustva, a one teže uz pomoć stručnjaka.
Setvu rasada je otvorio sredinom novembra setvom ranog kupusa, a potom je krenuo sa paradajzom, krastavcem… Deo plastenika zagrevao je pomoću drva, a deo grejnim telima koji rade na struju. U zavisnosti od zime tokom proizvodne sezone obično potroši više od sedamdeset metara drva.
– Ove godine najbolje mi je uspeo rasad paradajza koji inače ima odličnu cenu. Proizvodim isključivo sorte manusa, manistela, runer koje su se najbolje pokazale u poslednjih desetak godina – tvrdi Slaviša.
Ovaj leskovački povrtar stalno prati ponudu semena na tržištu. Kada mu se učini da će neka od sorti biti primamljiva za njegove mušterije on je odmah kupi za setvu. Ispituje je na svom imanju, a kada proceni da je dobra odmah je uvrsti u postojeću ponudu.
Tekst i foto: Gordana Nastić
